Израелски историчар и директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф и почасни конзул Србије у Бер Шеви Александар Николић истакли су у ауторском тексту за "Џерузалем пост" да је, када је ријеч о резолуцији о Сребреници, коју је у мају усвојила Генерална скупштина УН, а коју није подржала већина чланица, један од аспеката који изазива највише огорчења чињеница да је предлагач и један од спонзора резолуције Њемачка.
Зуроф и Николић наводе да мало људи изван бивше Југославије зна за суровост нацистичких злочина над Србима у Другом свјетском рату и да је бруталност нациста била очигледна од првог дана инвазије на Југославију у априлу 1941. године, када је бомбардован Београд и када је изгорјела Народна библиотека са драгоцјеном збирком књига од којих су неке датирале из 12. вијека.
Након тога су на територијама под њемачком окупацијом изграђени концентрациони логори гдје су хиљаде недужних Срба страдале, а услиједиле су и масовне одмазде према цивилном становништву које су биле много драстичније од оних у другим окупираним земљама, пишу Зуроф и Николић.
Истичу да су у неким случајевима егзекуције вршене и над дјецом и да је за једног њемачког војника убијано по 100 цивила, а за рањеног 50, као и да се на најмрачнији примјер егзекуција догодио у Крагујевцу 1941., када су стријељани ученици.
У тексту се наглашава да су савезници нацистичке Њемачке, од којих су најозлоглашенији били усташе, у анектираним дијеловима Југославије такође чинили ужасне злочине над српским цивилима.
Зуроф и Николић указују да су хрватске усташе покренуле геноцидну кампању над Србима, током које су Срби масовно клани у селима и логорима широм Независне Државе Хрватске и да је чак њемачки војни изасланик у Загребу, Едмунд Глаизе фон Хорстенау, критиковао ужасне усташке злочине.
Нацистичка Њемачка сносила је потпуну одговорност за та злодјела, јер не само да је створила предуслове за њих, већ је и формирала Независну државу Хрватску (НДХ), истиче се у тексту.
Аутори наводе да је шеф спољнополитичког комитета њемачког Бундестага, Михаел Рот, негативне реакције Београда на доношење резолуције о Сребреници назвао "срамним и разочаравајућим" и оцијенио да је предлагање сличне резолуције о Јасеновцу "покушај одвраћања пажње" и да "поента није у томе да неки упиру прстом у друге".
""Иако је јасно шта је Рот хтио да каже, потпуно одсуство елементарног изражавања жаљења и кајања је неприхватљиво, наглашава се у тексту.
Зуроф и Николић указују да је ријеч о одсуству било каквог обзира према судбини жртава од Њемачке, која, како се истиче, сноси пуну одговорност и за Јасеновац.
"До данас, међутим, на Балкану не постоји осјећај да је Њемачка икада изразила кајање или жаљење због злочина почињених над Србима", истичу Зуроф и Николић у тексту и оцењују одају да се Њемачка, умјесто тога, из политичких разлога често стављала на страну оних који су дјеловали на штету Србије.
Зуроф и Николић додају да је Њемачка свакако једна од централних земаља ЕУ, да је међу најзначајнијим инвеститорима и спољнотрговинским партнерима Србије и да би управо због тога било сасвим природно очекивати изражавање историјске одговорности према српском народу и пијетета према његовим жртвама, пише РТ Балкан.
