Данас се обиљежава Дан сјећања на масовно стријељање хиљада цивила у Крагујевцу од стране њемачких окупатора које се догодило 21. октобра 1941. године.
"Драги тата и мама, поздрав, посљедњи пут. Љубиша", порука је 17-годишњег гимназијалца Љубише Јовановић који је непосредно прије него што су извели пред стрељачки вод написао поруку својој мајци и оцу.
Његов отац поруку никад није прочитао, јер је и он, што Љубиша није знао, био заробљен и стријељан је истог дана.
"Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби вас све Лазар. Хтедох се сликати с тобом Лело, али ти одгоди. Жао ми је", поручио је својој породици радник Лазар Петровић.
"Ја и Аца одлазимо заједно. Љуби вас отац, живите у слози", написао је Никола Симић инжењер, стријељан заједно са својим сином Александром Симићем.
"Поздравља вас све Аца. Поздравите моју другарицу Даницу", била је посљедња порука Александра, гимназијалца од 18 година.
Књиговођа Јаков Медина опростио се уз ријечи "Лебац сутра немојте послати", бринући томе да не протраће узалуд драгоцјени хљеб.
Међу њима је и једана порука малишанима:
"Миро, пољуби дјецу умјесто мене. Слушајте маму дјецо и чувајте се. Збогом заувијек, ваш тата Лаза".
Сачуване су 42 поруке које се налазе у музеју у Крагујевцу, на полеђинама ђачких књижица, коверата и неких личних докумената, дрхтавим рукама исписане су поруке оних чији су животи само неколико сати касније прекинути у стрељачком воду.