Десанка Луковић сваког дана препјешачи више километара како би дошла до жељене локације.
Живот је, каже, није мазио, те њен дан почиње у четири сати ујутро.
Десанка истиче да се њен живот много разликује од њених вршњака, али и упркос томе, не би се, додаје, мијењала са њима.
“До школе путујем 25 километара, те када пада снег доста је тешко, али борим се да остварим добре резултате. Овде није много страшно, а виђала сам ја овде и вукове, медведе, што није за страх, као што се људима чини. У сваком смислу, живот није лак и за све треба воља и борба”, ријечи су ове дјевојчице.
Настоји да помогне родитељима, али и олакша живот свом млађем брату.
“Некоме се свиђа да живи у граду, некоме не, али ја волим село и место где живим. Лети је живот доста лакши, јер су дани дужи”, рекла је Десанка.
Себе за 10 година види на истом мјесту.
“Планирам да останем овде на Голији и не бојим се шта ће време донети. Бог ће свакоме помоћи, па и мени. Моја жеља је била да имам много коња и оваца, те да пољопривреда буде моје занимање. За сада имам девет коња и три магарца. Постижем да све урадим и ништа ми није тешко”, објаснила је Десанка.
У посјети су јој биле и другарице из школе. Жеља јој је била да им покаже љепоту нетакнуте природе.
“У посету су ми једном дошле другарице и свидело им се ово место. Када су долазиле била је зима и велики снег, али их то није спречило да буду код мене. Кажу да би остале овде на неколико дана, а сада да ли би остале, то не знам, јер тежак је живот, те једино може успети онај који воли животиње, пољопривреду и своју земљу”, нагласила је ова дјевојчица.
Зими је најтеже живети овде, јер се треба борити са снегом и мећавом, али ја нећу одустати од својих снова. Сада ћу помоћи родитељима, а за неколико година имаћу своје домаћинство, које ће бити много богатије него што је данас" поручила је Десанка Луковић.
(Телеграф)
.webp)
