Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић рекао је да је важно да у научној заједници нема спора о томе да је над Србима извршен геноцид на цјелокупној територији Независне Државе Хрватске (НДХ), али да све треба да забрину бројни покушаји фалсификовања прошлости.
Ристић је, поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, рекао Срни да у научној заједници у свијету нико не оспорава геноцид над Србима.
"Не постоји пресуда за геноцид над Србима, као што не постоји пресуда за Холокауст. Никада није донијета ниједна. Али геноцид над Србима није споран. У научној заједници у свијету нико не оспорава геноцид над Србима“, истакао је Ристић.
Он је додао да то оспоравају псеудоисторичари у разним земљама, прије свега у региону, при чему мисли на Хрватску и дио БиХ, као и различити публицисти, политиканти, људи сумњивих мотива.
"То није оправдано, али је очекивано. Живимо у таквом времену. Али, важно је да у научној заједници нема спора да је над Србима извршен геноцид на цјелокупној територији НДХ“, рекао је Ристић.
Он је додао да је геноцид над Србима у НДХ смислила и спровела држава.
"То није учинила друштвена група, нити политички ентитет, него држава која се звала Независна Држава Хрватска и која је функционисала скоро у пуном државном капацитету“, указао је Ристић.
Као начине за борбу против ревизије историје, Ристић види у ономе што већ ради Музеј жртава геноцида, а то је прикупљање грађе, јер је она доказ о злочину, затим превођење литературе на стране језике да би страни стручњаци и доносиоци одлука могли на свом језику или макар на свјетским језицима да се упознају са грађом и историјским догађајима.
Са друге стране, он истиче и важност присуства у медијима, на друштвеним мрежама, активне сарадње са умјетницима у различитим умјетничким дисциплинама, што Музеј жртава геноцида и ради.
"И оно што ми покушавамо је да се умрежимо додатно са релевантним институцијама у свијету, како би истина о страдању Срба у Другом свјетском рату и истина о геноциду почињеном над Србима у Другом свјетском рату заиста била доживљена као један глобални феномен“, нагласио је Ристић.
Он је оцијенио да српски народ као друштво треба да по том питању ради исто што и јеврејски народ, држава Израел и Меморијални центар Јад Вашем, као централна институција, и сви припадници јеврејског народа.
"Исто важи и за нас - држава Србија, Музеј жртава геноцида као централна институција, и сваки припадник српског народа био директни потомак жртава геноцида или не. Зато што смо сви у идентитетском смислу потомци наших страдалника у Другом свјетском рату, без обзира на то да ли смо и у биолошком смислу потомци“, истакао је Ристић.
У НДХ су се десила три геноцида - над Јеврејима, Србима и Ромима
Када је ријеч Међународном дану сјећања на жртве Холокауста, Ристић указује на бројне покушаје фалсификовања и кривотворења појединих сегмената прошлости из различитих мотива, политичких, идеолошких, вјерских, идентитетских и других, што све треба да забрине.
"Начин да се томе одупремо јесте знање, управо ово што раде националне установе културе, односно ширење знања како бисмо се наоружали знањем и на тај начин передупредили такве тврдње, исказе, закључке који су антинаучни и античињенични“, истакао је Ристић.
Он је напоменуо да је Холокауст најбруталнији облик геноцида икада почињен у људској врсти, мада то не значи да су други геноциди мање драматични и мање страшни, али је овај најорганизованији и најраспрострањенији, односно обухватио је читав један континент.
"У том контексту, када говоримо о Холокаусту који се одиграо током Другог свјетског рата, не можемо а да не говорио и о још два геноцида, а то су геноцид почињен над припадницима српског народа на територији НДХ и геноцид над Ромима почињен у то вријеме широм Европе“, додао је Ристић.
Дакле, каже Ристић, на цијелој територији Европе, десила су се два геноцида - над Јеврејима и над Ромима, а на територији НДХ десила су се три геноцида - над Србима, Јеврејима и Ромима.
Он је указао да је зато важно да се тим темама прилази одговорно, без страсти, емоција, са знањем и одговорношћу према жртвама, историјској истини, али и према будућим генерацијама.
"Треба да им усадимо довољно знања, довољно критичке свијести да би препознале изазове свог времена и на те изазове одговориле на прави начин како приличи образованом и одговорном појединцу“, рекао је Ристић.
