Оптужнице, хапшења, политички азил, оштећен буџет и више од 700 милиона евра, само су дио онога што је изашло из пројекта "Скопље 2014".
Оно што је требало да буде грандиозан подухват реновирања центра града, "натјерало" је тадашњег премијера Македоније Николу Груевског да тражи "политички азил", а бројне министре и функционере стрпало иза решетака.
Слична паралела се може повући и са највећим градом Српске у којем актуелни градоначелник Драшко Станивуковић гради паркове, игралишта и "језера" која нису предвиђена регулационим планом, а за многе пројекте чак нема ни сагласност градске скупштине.
Шта је пројекат "Скопље 2014"?
Пројекат чији је циљ био да се главном граду Скопљу да класичнији изглед до 2014. године покренут 2010. године, а састојао се углавном од изградње музеја и владиних зграда, те подизања споменика познатијим историјским личностима из македонске историје. До краја пројекта планирана је изградња око 20 зграда и преко 40 споменика.
Истрага
Од самог почетка пројекат изазвао је лавину реакција и ријетко ко је остао неопредијељен. О "Скопљу 2014", сви су имали мишљење, а своје је рекло и македонско Тужилаштво за организовани криминал.
Они су у јуну 2023. године саопштили да је бивши премијер Никола Груевски првоосумњичени у истрази за прање новца кроз споменике у пројекту „Скопље 2014“.
Осим Груевског, који се налази у бјекству у политичком азилу у Мађарској, осумњичени у истрази названој „Феникс“ су министар финасија у његовој влади Зоран Ставрески, министарка културе Елизабета Канчевска-Милеска и тадашњи градоначелник скопске општине Центар Владимир Тодоровић, на чијој територији је највећим дијелом реализован грађевински пројекат „Скопље 2014“.
„У овом предмету се води истражни поступак против 15 физичких и седам правних лица, међу којима је, осим држављана Македоније, и један држављанин Италије и три италијанска правна лица, због основане сумње да су извршена кривична дјела – злоупотреба службеног положаја и овлашћења, прање новца и друге имовинске користи стечене кривичним дјелом“, рекао је тужилац Љубомир Лапе, који води овај случај.
Он је рекао да су Груевски и други осумњичени функционери „под плаштом историјског и државотворног значаја личности којима се подижу споменици кренули у реализацију пројекта у јавности познатог као "Скопље 2014" за који заправо не постоји писани документ, одлука, пројекат или програм надлежног државног органа“.
Лапе је прецизирао да су незаконитим одлукама које су предлагали првоосумњичени Груевски и другоосумњичени Ставрески, преко министарства културе пребациване паре из буџета у општину Центар, гдје су спровођене незаконите јавне набавке за изградњу споменика историјски значајним личностима за државу, за које је надлежно Собрање.
„Осумњичени су на овај начин, заобилазећи скупштину, из државног буџета обезбиједили финансијска средства којима су финансирали извршење кривичних дјела и незаконито их пребацили на рачун општине Центар у укупном износу од 3.547.390.000,00 денара (57.681.138,00 евра)“. рекао је Лапе.
Према тужиоцу, надлежни у општини Центар су на тендерима за споменике, „прихватали понуде са нереалним цијенама од економског оператора који самостално није испуњавао услове, нити је имао комплетне понуде, а све остале одбијали“.
Кривична дјела обухваћена истрагом „Феникс“ су почињена од 2007. до 2013. године, када је спроведена јавна набавка за споменике, дио пројекта „Скопље 2014“.
Међу споменицима за које се води поступак су „Ратник на коњу“ (Александар Македонски) на централном скопском тргу „Македонија“, Цар Самуило, револуционари Даме Груев, Гоце Делчев и Никола Карев које је израдила једна фирма из Италије.
„На основу прикупљених доказа произлази основана сумња да је од друге половине 2007. до краја 2013. године у Скопљу првоосумњичени, користћи своју стварну власт као предсједник владе Македоније и политичке партије која је тада била на власти, заједно са својим блиским владиним и партијским сарадницима – министрима финансија и културе, градоначелником и предсједником скупштине општине Центар и другим особама, повезао ради стваривања политичке и финансијске користи. Имали смо сумњу да ће напустити земљу, нисмо бирали датум, али оног тренутка када сам добио информацију да један од осумњичених напушта земљу, кренула је цијела акција рекао је тада Лапе и појаснио да су против осумњичених поднесени приједлози за блокаду рачуна и имовине, као и да Тодоровић није осумњичен за прање новца, већ злоупотребу службеног положаја.
Тужилаштво је навело тада да је Тодоровић дјело починио у периоду од друге половине 2007. до 2013. године, када је проведена јавна набавка.
На почетку реализације, влада је најављивала да ће пројекат коштати око 80 милиона евра, али је према истраживању Бирна Македонија, потрошено више од 700 милиона евра.
Фото: Wikipedia
