Револуција у Евролиги, али и европској кошарци више није у најави већ она стиже и већ је пред вратима. Једна од највећих промјена ће бити везана и за плате, с обзиром на то да је Евролига најавила увођење дуго очекиваног "Селери кепа"!
О чувеном Селери кепу и систему као што је у НБА лиги је било доста приче раније, помињало се у почетку тихо, онда нешто гласније, али је очигледно био потребан један Дубаи и њихова жеља да се такмиче у овом такмичењу како би се упалили и аларми код оних најбогатијих и у Европи. Једноставно, сада је по систему НБА лиге уведен селери кеп илити ограничење плата које један клуб може да подари својим играчима, док ће прекорачење бити наплаћено.
Међутим, неће у Евролиги бити попут НБА лиге баш у потпуности, али има назнака. Како се може чути селери кеп ће бити активан од сезоне 2027/2028, да би клубови могли постепено да имплементирају то у својој структури, али и да Евролига увиди потенцијалне проблеме. Тако да ће се ићи корак по корак.
Како ће се одредити "Селери кеп"?
Наравно, овдје долази до првих изузетака. Док су у НБА лиги сви једнаки, у Европи једноставно нису. Самим тим, екипе са А лиценцом ће имати и одређене видове погодности.
Селери кеп ће се одређивати на основу просјечног прихода власника А лиценци, гдје спадају Барселона, Реал Мадрид, Басконија, Олимпија, Анадолу Ефес, Макаби, Фенербахче, Макаби, Жалгирис, Бајерн, Асвел, Панатинаикос и Олимпијакос, док се ти приходи рачунају од продаје улазница и осталих ствари на дан утакмице, као и од маркетинга, спонзора, те евентуалне продаје играче.
Међутим, овдје се већ стварају и први проблеми јер "остали" приходи могу бити и изманипулисани, односно, могу се пријављивати другачије цифре уколико Евролига не одлучи да буде ригорозна у својим контролама.
Колико ће клубови да троше?
Одлучила је Евролига да подијели и ово у три категорије, што су "Ниски ниво плате", "Базични ниво плате" и "Високи ниво плате".
Како би се што боље разумјело, ниски ниво плате представља миниму који ће сваки клуб морати да уложи у своју екипу, што је 32 одсто од просјечног прихода власника А лиценцеи. Рецимо, ако је просечна зарада била 10.000.000 евра, онда клубови морају уложити најмање 3.200.000 евра, док то није исто код клубова који немају А лиценцу.
Онда је ту базични ниво плате, што представља клубовимја да троше до 40 одсто од просјечних власника А лиценци, те и овде постоје изузеци. У тих 40 одсто не би биле укључене плате за: двојицу најплаћенијих играча, млађе од 23 године, играче са дугорочним повредама, играчи који су провели бар три године у клубу, те постоји изузетак и за оног ко приходује просјечан износ плате.
Евролига је то објаснила - ако клуб има приход од 20.000.000 евра, онда је ""Medium Range-Exception" " играч онај од 600.000 игра.
На крају, ту је и високи ниво плате, што је скоро исто као базични, само клубови овде могу да троше 60 одсто од просјечног прихода власника А лиценци, док би се ту рачунала и два најскупља играча у екипи.
То значи да би хипотетички трошили 6.000.000 евра нето, а да се не рачунају играчи млаи од 23 године, играчи са дугорочним повредама, они који су три године у клубу, те "Medium Range" играчи.
(Телеграф.рс)
