Уставни суд БиХ наложио је Републичком јавном тужилаштву Републике Српске да хитно спроведе истрагу о наводном полицијском злостављању држављанина Грузије Ное Твалабеишвилија, који је неправоснажно осуђен на 10 година затвора због тешке крађе два милиона марака од Јелке Шајић из Бањалуке.
Одлука је донесена након што је Уставни суд БиХ дјелимично уважио апелацију Твалабеишвилија, због "изостанка ефективне истраге о наводима о полицијском злостављању приликом хапшења 15. маја 2024. године”. Истовремено је одбијен дио апелације који се односио на језичку баријеру и притварање Твалабеишвилија.
”Уставни суд закључује да постоји повреда права из члана II3.б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције (процедурални аспект) када је изостала службена истрага о апелантовим тврдњама о полицијском злостављању које су биле озбиљне и кредибилне, а наводно злостављање се догодило када је апелант неспорно био под контролом јавне – полицијске власти. Уставни суд закључује да није повријеђено апелантово право на личну слободу и безбједност из члана II/3.д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 2 Европске конвенције јер се језичка помоћ у конкретном случају може сматрати задовољавајућом у контексту законитости апелантовог притвора”, наводи се у одлуци Уставног суда.
Републичком тужилаштву је наложено да у року од три мјесеца, од дана достављања одлуке, обавијести Уставни суд БиХ о мјерама предузетим с циљем извршења ове одлуке.
У одговору на апелацију Републичко тужилаштво је истицало да тврдње о малтретирању апелант није изнио ни на рочишту за продужење притвора, већ их први пут износи у апелацији.
”Супротно таквим тврдњама Републичког тужилаштва, Уставни суд запажа да из стања списа предмета произлази да је апелант у више наврата износио тврдње о злостављању у полицији”, наводи Уставни суд, појашњавајући да је терет доказивања на властима и да је покретање истраге њихова обавеза.
У одлуци се констатује и да у конкретном случају апелант није доставио Уставном суду било какав доказ у прилог својим тврдњама о физичком малтретирању у полицији приликом лишења слободе или накнадно.
”То се превасходно односи на медицински налаз. Из стања списа предмета произлази да апелант (према његовим тврдњама) иницијално није ни тражио, нити му је првобитно пружена медицинска помоћ, а да је током трајања притвора неутврђених датума обавио два љекарска прегледа”, наводи се у одлуци.
Подсјетимо, Твалабеишвили се и током суђења жалио да је у полицији претучен, да су му пријетили, стављали кесу на главу и да су га везивали за рукохвате на столици како би му изнудили исказ... У погледу тога тужилаштво је током суђења саслушавало свједоке, међу којима је и тужилац који је саслушавао Твлабеишвилија након хапшења. У коначници, судско вијеће је записнике из истраге прихватило као законите...
Комплетну одлуку Уставног суда БиХ можете прочитати овдје.
