Татјана Стевановић која је тешко повријеђена у масакру који је починио ученик у ОШ "Владислав Рибникар", је покренула поступак против његовог оца и мајке.
Она је покренула поступак пред парничним одјељењем Вишег суда у Београду, сазнаје "Курир".
Наставница историја Татјана Стевановић која је 3. маја 2023. у масакру у ОШ "Владислав Рибникар" тешко рањена, поднијела је тужбу за накнаду нематеријалне штете парничном одјељењу Вишег суду у Београду против оца и мајке дјечака-убице који је починио злочин, сазнаје "Курир".
Наставница којој су се љекари послије масакра борили за живот, родитеље убице који је у вријеме злочина имао 13 година, тужи за претрпљени физички бол и страх, умањење животне активности, као и наруженост, као посљедицу рана које је кобног дана задобила.
"Тужба је поднијета против родитеља дјечака-убице јер они не одговарају за злочин који је починио, али одговарају за штету коју узрокује малољетно дијете усљед лошег васпитања, рђавог примјера или породичних навика које су му родитељи дали. У прилог наводима тужбе коју је наставница поднијела против родитеља, наводи се да је малољетника отац водио у стрељану и обучавао га да пуца, а да је мајка то знала," пише "Курир".
Како "Курир" незванично сазнаје, наставница коју је дјечак-убица погодио са неколико хитаца и задао јој повреде опасне по живот због којих је хитно оперисана у Ургентном центру, чији су љекари успјели да јој спасу живот, опоравља се од стравичних повреда.
"На срећу, више није животно угрожена, али јој предстоји даље лијечење и нове операције како би могла самостално да хода. Осим тешких физичких повреда, наставница је преживјела трауме великог интензитета, а њен душевни бол је како се и у тужби наводи огроман, јер се све догодило на њене очи, док је била једина одрасла особа у учионици, а дјеци није била у могућности да помогне," рекао је саговорник за "Курир".
Подсјетимо, против родитеља дјечака, али и основне школе у којој се злочин догодио већ су у току два парнична поступка која су покренула породице, односно родитељи, браћа и сестре настрадале дјеце и радника обезбјеђења. Наставница историје, како саговорник додаје, није тужила школу јер сматра да одговорност ове образовне установе не постоји и да би "исход био исти и при најпажљивијем надзору у школи".
"У тужби је предложено да се наставници на име нематеријалне штете коју је претрпјела досуди износ на терет родитеља малољетника," додаје извор "Курира".
Према незваничним информацијама, Татјана Стевановић којој предстоји још операција и која се и даље опоравља и физички и психички, навела је у документу поднијетом суду да је она 3. маја у учионици држала час историје, када је ученик седмог разреда ушао у своје одјељење и убио шест вршњака.
Претходно, подсјетимо, на улазу и у ходнику школе, убио је три ученице и радника обезбјеђења.
Четири минута као бесконачност
Наставница историје испричала је раније за "Курир" да, док је лежала рањена на поду учионице чула хице, али не и дјечије гласове.
"Онда је неко дијете дошло до мене. Загрлила сам га. Не знам како се то десило. Једно вријеме смо тако лежале заједно. И онда је она отишла. Није рањена, касније сам сазнала ко је дјевојчица. Тога се сјећам, магловито. Док сам лежала једино што сам видјела је блиједо лице тешко рањеног ученика који ме је уплашено погледао. Онда мрак, па улазак првог колеге у учионицу, када је затекао то што је затекао", испричала је Татјана и описала да док је тако погођена лежала готово без ваздуха, та четири минута, у свијести су јој била "растегнута до бесконачности".
"Када сам у једном тренутку дошла свијести и видјела на рукама ране, помислила сам да нису праве. Говорила сам себи, ма то је нешто друго. А, онда сазнање, аха то, ипак, јесте права крв. Колико год вријеме иде, и даље не могу рационално да објасним шта се у тим моментима дешавало, иако сам била у томе," испричала је раније наставница за "Курир".
Наставница, у коју је прво пуцао када је отворио врата учионице, прије неколико мјесеци описала је за "Курир" стравичне сцене.
"Ми смо били у одјељењу и чули смо нешто. Сада знамо да су пуцњи, али тада смо мислили да су петарде. Гризе ме што у том тренутку нисам схватила да је ситуација озбиљна. Помислила сам, имамо нашег Драгана (убијени Драган Влаховић, прим. аут.), у њега смо сви имали бескрајно повјерење, то је био анђео међу нама. Знао је поименце сву дјецу из А и Б смјене. Осјећала сам неку сигурност, па Драган је ту", испирчала је она.
У 8.40 сати, тринаестогодишњак је отворио врата.
"Прво је у мене пуцао. Претпостављам да сам ја колатерална штета, да ме уклони са пута да би могао да уради оно што је замислио. Сјећам се да сам прво упуцана у стомак. Одлетјела сам и пала. Онда је наступио страховит бол. Тога се добро сјећам, као и уплашеног погледа ученице из друге клупе која више није међу нама. Изгубила сам дах и помислила - то је то. То је крај", испричала је.
Оно чега се Тања не сјећа је како је задобила ране на рукама.
"Да сам само наслутила да је ситуација озбиљна, можда би се нешто другачије десило. Сви ми причају да је то немогуће, али не могу да се ослободим тих мисли. Мучи ме одговор на питање: Да ли сам могла другачије? Да ли би било другачије да сам схватила шта се дешава, или би можда било још горе? Нисам схватила ситуацију. Нико од нас није", закључила је она.
