Tragedije koje su se desile jedna za drugom, prvo u Beogradu, a onda u Mladenovcu, izazvale su nevjericu i pokrenule niz pitanja.
Džilijan Peterson, vanredni profesor kriminologije i krivičnog pravosuđa, Univerziteta Hamlajn u Minesoti, govori o istraživanju o tome šta pokreće većinu masovnih ubistava i koji su prijedlozi za njihove sprečavanje.
Šta se može uraditi da se tragedije spriječe?
Da li za masakre okriviti oružje, mentalnu bolest ili moralno propadanje?
Proučavajući šta pokreće ovakve tragedije možda se može naučiti kako da se to zaustavi.
"Speaking of Psichology", vodeći podkast Američkog udruženja psihologa, koji ispituje veze između psihološke nauke i svakodnevnog života, podijelio je mišljenja psihologa i vanrednog profesora kriminologije i krivičnog pravosuđa na Univerzitetu Hamlajn.
"Ono što znamo je da počinioci koji to rade imaju tendenciju da kažu drugim ljudima da razmišljaju o tome, imaju tendenciju da govore o nasilju. Dakle, znamo da postoje ovi znaci upozorenja. Znamo da su aktivno samoubilački, u krizi se ponašanje mijenja. I zato ono za šta se zalažemo jeste izgradnja sistema u školama i organizacijama koji mogu da paze na ovu vrstu ponašanja, za djecu u krizi, da im obezbijede resurse. Ne zato što mislimo oh, evo sljedećeg školskog strijelca, nego zato što kada je neko u krizi treba mu pomoć", govori Peterson, prenosi "Apa.org".
