У понедјељак се навршавају двије године од троструког убиства у Градачцу и догађаја који су згрозили читав регион, када је помахнитали Нермин Сулејмановић пред дјететом убио своју супругу Низаму, све преносећи уживо на друштвеним мрежама, а потом у граду наставио свој крвави пир.
Подсјетимо, 11. августа 2023. Нермин Сулејмановић је прво крвнички претукао, затим убио невјенчану супругу Низаму Хећимовић. Монструозан чин преносио је путем друштвене мреже Инстаграм. Током крвавог похода убијене су још двије особе, три су рањене, прије него што је, окружен припадницима полиције, Сулејмановић починио самоубиство.
"Свако јутро, свако моје буђење имам осјећај да је ту негдје видим како плаче, а ја јој не могу помоћи", каже за “Аваз” Низамина тетка Зијада Вуковић-Памуковић.
Сваки дан Зијада из сјећања враћа догађаје од 4. до 11. августа, када је Низама побјегла од насилника, када су са ситуацијом биле упознате све институције и када је било времена да се нешто предузме. Након свега, није задовољна истрагом која је спроведена.
"С моје стране гледишта, ништа није урађено. Не може нико да не буде крив, а да нико ништа није урадио тих дана. Знате колико је седам дана кад водите борбу с неким и чекате да вам дође на врата. Па гледате своје дијете у крви, јадно да ти одводи, а не можеш ништа урадити. И на крају мени да кажу: 'Да се то десило у мојој кући, урадио бих другачије'. Шта сам ја, једна жена, у том тренутку могла да урадим?! Да сам могла, урадила бих. Шта сам могла да урадим кад ми полиција каже - нека је она кући, ми смо близу, доћи ћемо и помоћи. Ја сам тим ријечима вјеровала. Живјела сам 20 година у Италији, нисам знала ко је тај човјек. Њега је комплетан град познавао, да ми је било ко из полиције рекао да је водим негдје из своје куће, ја бих то урадила. Тако бих заштитила и њу и себе и своју породицу", каже Зијада Вуковић-Памуковић.
Највише од свега боли управо чињеница да се све десило у њеном дому, гдје је Низама покушала да пронађе заштиту. Након низа позива и пријетњи убица је с пиштољем дошао пред њену кућу, а након што је ушао на балконска врата, пришао јој с пиштољем и питао гдје је Низама. Покушали су да је спасе, али је пуцао и на њих. Зијадин син је тада рањен.
Бол која не престаје
"Сваки пут понављам да је прије тога прво контактирана Сигурна кућа, па Центар за социјални рад, па смо ишли у полицију у Сребреник, па у полицију у Градачац. Не знам коме смо више требали да се обратимо. У петак смо пријавили, прошао је викенд, па јој у понједељак понудили сигурну кућу, али је она рекла, зашто да идем да заузимам мјесто, кад су ми овдје рекли да сам сигурна код тетке, да ће ме заштитити. То је полиција рекла да она буде код мене, био је муж са мном. То је моје дијете било, тако сам је гледала. Не само њу, било која мајка да ми покуца на врата, пружила бих јој уточиште. Мислим да је то људски", каже Зијада.
.webp)
Догађај који је згрозио јавност у БиХ и региону покренуо је талас протеста са захтјевима да систем коначно почне да штити жртве насиља. Бунт је у међувремену спласнуо.
"Кажу да се нешто промијенило, да помака има, иако сам и ја лично имала неке пријетње. Нисам пријавила, али сам обавијестила полицију, скренула пажњу. То је било прије три, четири мјесеца, али још никакав одговор нисам добила, нешто да ме смири. Не тражимо да неко сједи поред мене 24 сата, али бар неке ријечи утјехе", каже Низамина тетка.
Низамини и даље не знају ко је одао гдје се крила
Након троструког убиства у Градачцу, мобилни телефон троструког убице послат је на вјештачење. Истражитеље је занимало с ким је био у контакту тих дана, посебно у ноћи прије убиства, јер истражитеље је занимало ко му је открио локацију на којој се Низама у том тренутку налази. Према информацијама које до данас има породица, садржај мобилног ни до данас није познат.
Дани августа најтежи су у њеном животу, али поручује да од борбе за систем који ће реаговати брже и адекватније неће одустати.
"Ја живим у кући гдје се све десило, није то баш тако једноставно. Да нико за то није крив, не могу да схватим. Ама баш нико, иако не знам шта је неко урадио за нас. Много је жртава већ пало. Ваљда ћемо се пробудити из овог свега. Некад немам ријечи, не знам више ни шта да кажем. Сама не могу да промијеним свијет", каже Зијада Вуковић-Памуковић.
