Прошла је тачно година од стравичног убиства Низаме Хећимовић у Градачцу, коју је убио супруг Нермин Сулејмановић, те је усмртио и оца и сина Ђенгиза и Дениса Ондера, а ранио њихову мајку и супругу Харису Ондер, Низаминог брата од тетке и полицајца Хусеина Которића.
Нермин Сулејмановић је најприје упао у кућу Низамине тетке Зијаде Памуковић и тамо ранио Зијадиног сина, да би потом из куће извукао супругу и узео дијете, угурао их у аутомобил и отишао у забачену викендицу скривену од погледа у оближњем селу Сибовац. Тамо је Низаму претукао, а потом и убио, а све је уживо преносио на Инстаграму.
Позвао је пријатеља да узме њихову кћерку, а потом отишао у центар Градачца, гдје је наишао на Дениса Ондера ког је познавао од раније и наводно су били у сукобу. Денис је у центар града дошао да једе, а у том тренутку Сулејмановић је наишао својим аутомобилом. Изашао је из возила, дошетао до Денисовог аута и пуцао у њега. Како су мјештани Градачца који су сведочили убиству рекли након злочина, Сулејмановић је након тога ноншалантно одшетао до свог аутомобила, а успут им се и јавио као да се ништа није догодило.
Потом се упутио у кућу Денисове породице, успут ранивши полицајца који није ни знао да је у питању бјегунац, већ је у тренутку пуцњаве кренуо по ручак. На другој страни града убио је Денисовог оца Ђенгиза и тешко ранио мајку Харису.
Након тога је у центру града улетио у продавницу опреме за лов и риболов, гдје је, под пријетњом оружјем тражио муницију. Срећом, власник радње био је довољно присебан и дао му је ћорке што Сулејмановић, срећом, није примјетио. Отишао је у мјесто Доња Леденица, гдје се сакрио на напуштеној фарми, одакле је планирао да настави свој крвави поход.
Међутим, полиција га је на том месту опколила и Нермин је, када је схватио да нема ду, извршио самоубиство.
Зијада Вуковић-Памуковић, тетка Низаме Хећимовић, која је до посљедњег тренутка била с њом, за „Дневни аваз“ истакла је да ће се у недјељу у Градачцу мирном шетњом присјетити Низаме, али и других жртава породичног насиља.
„Ово су дани који ми тешко падају и које доживљавам као да је Низама још са мном. Никаквог напретка нема, једино што смо успјели, на иницијативу неформалне групе, јесте то да по мјесним заједницама едукујемо жене. Мирна шетња није само за Низаму, него и за свих 13 жена које су убијене послије ње“, казала је за „Аваз“ Зијада Вуковић-Памуковић.
Мјештани Градачца, годину дана касније, наставили су са својим животима. Ипак, примјетно је да су и даље узнемирени због стравичног масакра који се догодио у њиховом мјесту, пише Телеграм.
.webp)
