Волонтери Организације за трагање и спасавање Србије открили су најпотресније детаље спасавања повријеђених и страдалих на Жељезничкој станици Нови Сад, а најдубље урезана остаће им слика деке који је држао загрљене унуке испод рушевина.
Према њиховим ријечима, то је најтежа сцена коју су видјели у свом животу и која никада неће изблиједити.
- Ми смо били око 12.30 сати на Жељезничкој станици Нови Сад и већ су екипе биле на терену. Када смо стигли прво су нас обузели шок и невјерица. То је наш град, наши људи... Не знате шта вас чека. Али оставили смо емоције по страни, прешли у професионални мод и започели акцију спасавања. Али те сцене су биле страшне. Поготово сцена када смо испод рушевина видјели деку који руком загрлио своје унуке Тину и Сару. То не може да изблиједи, да се заборави, на то не можете да останете имуни - започиње своју причу Драган Бјелић из ове организације.
- Ја сам био распоређен лијево од конструкција и баш ту смо преговарали са једном женом која је била испод рушевина. Искрено да ме питате шта смо јој говорили не знам, али важно је да јој се све вријеме обраћате, да је бодрите, да је тјешите да сте ту, уз њу... Она је била измијењене свијести, говорила неке ствари о својој породици. Све су то ствари које вас погоде, али дали смо све од себе да останемо прибрани. Након неког времена успјели смо да дођемо дијелом до ње, да јој љекари Хитне помоћи прикаче инфузију како би издржала процес извлачења - наставља он.
На сцене у Новом Саду нико није остао имун, спасиоцима текле сузе
На питање да ли је могуће да се потресне слике спасавања на Жељезничкој станици Нови Сад забораве некада, Драган Бјелић одговара:
- Требаће времена да све то прође, да савладамо све те сцене које смо видјели. Сви смо ми од крви и меса. Ја сам љекар и мој животни позив је да помажем људима, али на овакве ствари као што је несрећа у Новом Саду, на смрт, људске животе не можете да останете имуни и тако лако избришете из сјећања. Толико је било тешко да су ватрогасци који ове ствари раде цијели живот, плакали док су спашавали људе и дјецу! - појашњава он.
Са њим на терену, раме уз раме, био је и његов колега Константин Продановић.
- Слиједили смо наредбе Сектора за ванредне ситуације, слушали њихова наређења и поступали по процедурама! Не знате да ли ћете неког свог наћи испод рушевина. Дали смо све од себе да помогнемо. Заиста су били страшни призори. Требаће нам времена да све ово сваримо - рекао је Продановић.
(Информер)
