Нада Жујић са болом и тугом сјећа се драматичних дана напада на Приједор који се десио прије 33 године. Циљ муслиманско-хрватских паравојних формација била је окупација града. Нади је у том нападу погинуо муж, али њеној породичној трагедији ту није био крај.
''Након 55 дана ми се десио други случај. На Куреву син од 20 година, али је испод лијевог ока задобио метак и на мјесту је остао мртав'', прича Нада Жујић.
Припадник резервног састава полиције десетак година прије напада био је и Славко Бера. Присјећа се да је те ноћи са још двојицом колега био распоређен на пункт код некадашње ''Југобанке'', али и да је само неколико дана прије напада у насељу Рашковац у којем је живио виђао непознате људе.
''Пуцало се и ја сам примјетио да нешто није у реду. Изађем вани да прошетам, киша падала, а око 15 до 5 не могу се оријентисати одакле пуцају, јавио сам момцима да се припреме онда сам осјетио ударац у ногу и пао сам као да ми је ноге одсјекло'', прича бивши припадник резервног састава Полиције Славко Бера.
30. мај 1992. године један је од најзначајнијих датума у историји града. На достојанствен начин из Приједора се шаље порука да се истина треба знати, али и преносити на будућа покољења.
''Њих 15 је положило своје животе у темеље Српске, 26 их је рањено. Засигурно један тежак период којег се сјећамо и с горчином и тугом. Поносни смо на све храбре јунаке који су стали тај дан и одбранили наше куће, огњишта, домове и омогућили нам да живимо у слободи, своји на своме у нашем Приједору'', каже градоначелник Приједора Слободан Јавор.
Улицама града одржан је и свечани дефиле, али и парастос у цркви Свете Тројице и положени вијенци испред споменика ''За крст часни'' и у згради Полицијске управе Приједор.
.webp)
