Добој је био опкољен из више праваца. Око седамдесет одсто града под блокадом. Атмосфера напетости и ишчекивања. Тако се 2. маја 1992. сјећају учесници борби за ослобађање тог града.
"Прича је била да нико ништа не зна а врло добро се зна - постављене барикаде на Чаршији, врло добро се зна гдје су се шиле униформе за зелене беретке, врло добро се зна ко је имао радио станице за дојаву граната које су пале“, прича Радислав Николић из Удружења "Браниоци Добоја“.
Муслиманске снаге планирале су да заузму Добој. Морало се добро организовати и брзо реаговати. Ђурђевдан се није смио чекати.
"Требала су доћи 5, увече појачања из Тешња и Грачанице и до 6. Ујутро обучено у униформе зелених беретки освоје град Добој, ми смо на срећу добили на вријеме и благовремено ту информацију и то смо урадили 2. маја“, каже Мирко Стојчиновић из Удружења "Браниоци Добоја“.
У Липцу је донесена одлука да се у раним јутарњим сатима крене у акцију. Изведена је без жртава.
"У јутарњим часовима и послијеподневним часовима дошло је у одређеним дијеловима града до покушаја повратка тих снага, међутим то је успјешно одбијено и спријечено заузимање града Добоја“, каже учесник одбране Чедо Сегдар.
Сви су били као један, команда се слушала. Добој је деблокиран, исписана историја.
"То је историјски датум за овај крај, јер да није то тада учињено ситуација би била јако сложена и питање како би се даље ток рата одвијао на овим просторима“, рекао је бивши командант Војске Републике Српске Мико Шкорић.
Преузете су кључне институције, у граду формирана српска власт. На данашњи дан није било жртава, али је 3. маја погинуо Здравко Мишић, чије име носи једна добојска улица.
