Из Института за заштиту здравља Републике Српске поводом периода када се доста времена проводи у природи, позвали су грађане да обрате посебну пажњу током боравка на отвореном и да се не крећу кроз неуређена подручја која могу бити станишта змија.
Змије нападају човјека из страха, и само уколико се нагазе или испровоцирају у самоодбрани. Змије су јако опасне и у сезони парења или док његују младунце али и тада, ако нема наглих покрета, неће напасти.
"Уколико се змија нагази она ће се инстиктивно окренути и ујести за ногу. Отровне змије се у брзини тешко разликују од неотровних, али основно је то да отровнице имају изражену троугласту главу (код неотровних је она више јајолика) и доста сужен врат, док код неотровних то није случај“, навели су из Института.
Појаснили су да отровне змије имају један до два шупља зуба везана са једном кесицом пуном отрова. Тај отров лучи жлијезда повезана са кесицом. Чим змија зарије своје зубе у месо жртве, из кесице се излучи одређена количина отрова у рану.
"У змијском отрову постоје, заправо, двије врсте отрова. Један дјелује разорно на нервни систем а други дјелује на крв и крварење. На нашем подручју живи неколико врста змија, од чега су три отровнице: шарка или риђовка, балкански шарган и поскок“, појаснили су из Института.
Поступак код змијског уједа
Стручњаци су истакли да је код сумње на змију отровницу потребно мировање тј. треба избјегавати и најмањи покрет, а ако је ујед на руци или нози екстремитете треба имобилисати односно фиксирати уз чврст предмет да мирује.
"Изнад мјеста угриза угрижени екстремитет треба подвезати средње јаким притиском како би се успорила венска циркулација у сврху успоравања ширења отрова у организму. Међутим, важно је, да се не подвеже пречврсто како се не би зауставила артеријска циркулација“, додаје се.
Истакнуто је и да је данас општеприхваћен став да се раница не зарезује, отров се не исисава, а лед се не ставља на мјесто угриза.
"Након тога неопходан је хитан превоз угрижене особе у најближу здравствену установу, дом здравља или болницу. У начелу, сваки случај угриза змије се хоспитализује, не размишљајући сувише је ли змија отровна или неотровна“, навели су из Института.
Препоруке за превенцију уједа
"Неке змијске уједе попут оних када особа случајно стане на змију, готово је немогуће спријечити. Међутим, постоје мјере предострожности којих се треба придржавати и које могу знатно умањити могућност уједа змија“, нагласили су из Института.
Као прво - змију не треба дирати. Врло често угриз змије се деси при покушају да се змија убије или знатижеље да јој се што више приближе. Змије најчешће побјегну, а само изузетно нападају.
Потребно је избјегавати кретање кроз високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће (чизме), а боравити на покошеним дијеловима и кретати се по покошеним стазама и постојећим путићима.
Осим тога руке не треба стављати на мјеста која нису прегледна, односно треба избјећи завлачење у грмове, подизање камења, брање шумских плодова и слично.
Посебан опрез потребан је при пењању по стијенама.
"Здравствене установе у Републици Српској имају на располагању довољне количине серума антивиперинума који се даје у случају угриза змије“, нагласили су из Института за јавно здравство.
.webp)
