Посљедице америчких санкција могле би да осјете привреде оба ентитета, не само Републике Српске. Иако се ради о једноj групи компанија, њихово дјеловање и повезаност са другим кооперантима, банкама и правним субјектима, доводи до бројних других проблема, попут мањка пореских прихода, турбуленција у спољнотрговинској размјени, па и саме стабилности финансијског система у БиХ, чуло се на округлом столу који је организовала Подручна привредна комора Бањалука.
У Инфинити групи кажу да су угрожени бројни пројекти, милионске инвестиције и планови који су оваквим потезима америчке администрације посљедично угрозили неколико хиљада радника и њихових породица.
„То није нешто што се тиче само нас, није нешто што се тиче једне фирме. Нешто што директно погађа јако пуно привредника који послују у Републици Српској“, рекао је Бојан Вујић, предсједник управе „Инфинити Интернешенел Групе“.
„Имамо ситуацију да смо имали двије опције, један је да одустанемо, а друга је да покушамо да, оно што смо се одлучили, да наставимо даље и да смо у процесу акредитације потпуно нове компаније са новом власничком структуром и да заштитимо наше запослене и наш бизнис“, рекао је Владимир Перишић, генерални директор „Проинтер ИТСС“
АТВ је под санкцијама више од двије и по године. Директор Срђан Кевац подсјећа да, као ни остале чланице Инфинити групе, АТВ није прекршила било који домаћи закон који би узроковао потезе попут гашења рачуна.
„Постоји цијели један упитник колико је уопште законито проводити санкције страних земаља у држави каква је БиХ па и било која друга држава. Колико ту постоји фактори који се назива индиректан фактор, индиректан страх, индиректна пријетња“, изјавио је Срђан Кевац, директор Алтернативне телевизије.
Агенција за банкарство Републике Српске се ставља на располагање да помогне радницима и фирмама погођеним санкцијама. Међутим, закони су такви да правна лица немају готово никакву заштиту од гашења рачуна. А банке страхују од губитка СВИФТ-а, односно платног промета, па зато ће прије угасити рачуне санкционисанима, него угрозити своје пословање. Међутим, онај ко санкције прописује очигледно не размишља да све то угрожава, не само те фирме, него и привреде оба ентитета.
„Свима мора бити јасно, уколико се сруши финансијски сектор, не руши се он само у једном ентитету, он се руши у цијелој држави. У цијелој БиХ. Тај сектор је преко 35 милијарди марака, са депозитима близу 30 милијарди“, истакао је Срђан Шупут, директор Агенције за банкарство Републике Српске.
Од других учесника није било много користи. Тако на примјер од представника Министарства финансија Републике Српске нисмо могли чути никакво мишљење. Слично је било и са представницима Адвокатске коморе и Пореске управе, који су изгледа само дошли да извиде о чему се тачно ради.
