Европске банке морају да се припреме за растућу презадуженост, веће геополитичке ризике и преокрет у енергетски интензивним индустријама, упозорила је нови главни банкарски супервизор еврозоне.
Клаудија Бух, која је у јануару постала предсједавајућа надзорног огранка Европске централне банке, рекла је у интервјуу за "Фајненшел тајмс" да банке "још нису изашле на зелену грану" упркос томе што су имале добру позицију након пандемије ковида-19 и почетка сукоба у Украјини.
Повећање референтне каматне стопе ЕЦБ-а на рекордних 4 процента како би се ухватило у коштац са растућом инфлацијом прошле године "још увијек мора да филтрира свој пут кроз финансијски систем", рекла је Бух. Она је додала да ће број стечаја и неплаћања кредита вјероватно наставити да расту још неко вријеме.
"Мало је вјероватно да ћемо имати период структурних промјена у којем нема повећања неподмирених обавеза", нагласила је Бух.
Она је истакла да ће европски индустријски региони изгледати веома различито у будућности, у зависности од доступности обновљиве енергије у различитим земљама, како је напоменула.
"Имаћемо више измјештања дјелатности, више секторских пресељења. Компаније морају да се прилагоде, а то је нешто што банке морају узети у обзир ", истакла је званичница ЕЦБ-а.
Европска презадуженост нагло је пала 2020-22. када су владе пружиле огромну помоћ компанијама да би ублажиле утицај пандемије и енергетске кризе изазване сукобом у Украјини. Али она је од тада порасла више од нивоа пре пандемије, пошто су порасли трошкови задуживања, а високе цијене енергије утицале на све више компанија.
Иако су банке успјеле да врате акционарима више од 120 милијарди евра у 2024. години, што је више од 50 одсто у односу на прошлу годину, захваљујући скупљем задуживању, Бух наглашава да су методе које банке користе за процјену ризика превише назадне, односно окренуте прошлости.
"Већина модела које банке користе нам заправо не нуди одговор како ће се ризици развијати у будућности, јер су засновани на прошлости", напомиње Бух и додаје да то мора да се промјени.
Њен тим наставља да врши притисак на европске банке које послују у Русији да се повуку из ове земље. Бух је рекла да су банке еврозоне преполовиле своје руске активности у посљедње двије године и да су оне које су још присутне, међу којима су италијански Уникредит и аустријски Рајфајзен, добиле "јасне назнаке о томе да очекујемо смањење активности и излазне стратегије".
Како наводи ФТ, тешке поруке бивше потпредсједнице Бундесбанке већ почињу да допиру до банака, а њена доктрина описује се као "нова филозофија регулације, заснована на већем нагласку на непознатим непознаницама".
Руководиоцима европских банака смета и претерана регулатива која утиче на задржавање кредитора у Европи и због чега се акцијама европских банака тргује са значајним попустом у односу на њихове конкуренте из САД.
"То је оно што понекад чујемо и од индустрије – да смо престроги", прокоментарисала је Бух, додајући да је ЕЦБ истражила како би америчка правила утицала на највеће европске банке и пронашла да би њихови захтјеви у погледу капитала били већи.
"Ако ништа друго, не налазимо доказе да су наша правила строжа за ове највеће банке. За мање и средње банке у Европи, америчка регулатива би резултирала нешто нижим захтјевима. Али прилично ми је драго због нашег строжег приступа, с обзиром на оно што се недавно догодило у неколико средњих америчких банака", рекла је Бух.
Банке се такође приватно жале на недавну пријетњу ЕЦБ-а да ће наметнути дневне казне онима који не испуњавају њена очекивања за суочавање са ризицима климатских промјена, рекавши да им компаније не пружају информације које су им потребне.
Бух је рекла да је "оствариво" да банке испуне те захтјеве и навела примјер сертификата енергетске ефикасности за хипотеке.
"То је нешто што се у већини земаља лако може добити по одређеној цијени. Али, чак и ту видимо недостатке, тако да банке не добијају информације које би требало да добију да би процијениле ове ризике", напоменула је Бух, а преноси РТ.
