Цијене бакра на свјетским берзама највише су у посљедњих 11 мјесеци, али како истичу економисти из БиХ, то неће имати превелик утицај на индустрију у БиХ.
Наиме како преносе свјетски медији, референтни тромјесечни бакар на Лондонској берзи метала (ЛМЕ) достигао је 8.799 долара по метричкој тони, највише од фебруара прошле године, а раст је започео на Шангајској берзи терминских уговора (СХФЕ), гдје је бакар достигао највишу цијену у посљедње двије године од 9.796 долара по тони.
Највеће кинеске топионице бакра одлучиле су у сриједу у Пекингу да смање производњу, која ствара губитке, а несташице су довеле до интензивирања конкуренције за ископане бакарне концентрате, узрокујући нагли пад прихода за топионице на најнижи ниво у деценији.
Економски аналитичар Игор Гавран каже да ће раст цијена бакра ће на неки начин утицати и на нас, јер утиче на раст цијена производа од бакра.
–Бакар је веома важан за пренос електричне енергије и те врсте производа. У одређеној мјери ће утицати, али је тешко рећи колико – рекао је Гавран.
Додао је, ако не буде било неких већих поремећаја, да је логично очекивати, када се вишак залиха буде пуштао у продају, да ће цијена пасти.
-Чак и да је цијена значајно повећана, сам проценат бакра у већини производа је веома мали, те тај раст цијене потрошач не би требало да осјетити – навео је Гавран.
Да раст цијена бакра на свјетским берзама неће имати утицај на БиХ, сматра економиста Славиша Раковић, који наводи да су то берзанске цијене за велике играче.
– Исто као кад причамо о нафти и нафтним дериватима, пошто је барел сирове нафте на берзанском тржишту, а колико коштају деривати– рекао је Раковић.
Како је појаснио, овај раст цијена би утицао једино на оне који се баве рударством бакра.
-Да смо Србија, онда бисмо имали о чему причати, али БиХ и Српска немају ништа с тим. Цијене бакра и бакарних производа који долазе код нас као полуготови и готови производи из виших база прераде стварно нема додира са берзанским цијенама – закључио је Раковић, пишу Независне.