Нови сукоб на Блиском истоку пријети да се претвори у једну од најозбиљнијих геополитичких криза у посљедње време. Израел је извео ударе на нафто-гасну инфраструктуру Ирана. Одговор Техерана за сада је уздржан, али тензије су на врхунцу.
Шта ће се даље дешавати с ценама нафте, и да ли треба очекивати 300 долара за барел?
Шта се дешава с нафтом?
— Од почетка сукоба цијена нафте Brent порасла је за више од 10 одсто и приближила се 75 долара по барелу.
— Потенцијално затварање Хормушког мореуза (кроз који пролази 20 одсто свјетске нафте) могло би да подигне цијену на преко 100 долара.
— У случају потпуне блокаде, раст цијена биће тешко зауставити — поједине прогнозе указују на 130–150 долара по барелу.
— Неки стручњаци помињу и 200–300 долара, али то је мало вјероватно.
Како реагују тржишта?
— Берзански индекси на Блиском истоку падају, посебно акције авио-компанија, банака и грађевинских фирми.
— Нафто-гасне компаније (укључујући и руске) биљеже раст — због скупље нафте повећавају приходе.
— Валутна тржишта су за сада мирна, али инвеститори чекају да виде шта ће се даље десити: ескалација или дипломатија?
За сада стручњаци опрезно нагађају да се апокалиптичне прогнозе неће остварити и да ће се све завршити са умјереним растом цијене нафте.
Ако се сукоб продужи, слиједи:
— Измјене глобалне логистике и енергетских токова.
— Раст улагања у сировине изван региона: у нафту из Латинске Америке, у уранијум из Африке, у инфраструктуру југоисточне Азије.
— Талас преиспитивања ризика у инвестиционим портфолијима и одлив капитала у „сигурне луке“: долар, злато, државне обвезнице.
— Глобално прерасподјељивање економског утицаја.
(Спутњик)
.webp)
