Срђан Шупут, директор Агенције за банкарство Републике Српске, за АТВ каже да постоји рјешење када је у питању новонастала ситуација са америчким санкцијама, али да се оно одлучује на нивоу БиХ.
Шупут каже да је Агенција за банкарство у сталном контакту са Министарством финансија и банкама.
- Улога Агенције за банкарство је да штити стабилност финансијског сектора у Републици Српској. Ми имамо осам банака и наша, искључиво надлежност је надзор банака. Оно што смо ми урадили у марту мјесецу када се први пут појавила прича око гашења рачуна, јесте да смо заједно у комуникацији са Министарством финансија Републике Српске, сјели са банкама, обавили разговоре, видјели који је то број клијената, број рачуна, колико су ти клијенти изложени према нашем банкарском сектору у виду гаранција, кредита и свега осталога. Оно што је наредни корак јесте анализа запослених, да видимо њихову изложених у банкама. Агенција за банкарство, као што је то случај био у вријеме корона вируса, може доносити одређене одлуке у сегменту релаксације враћања неких обавеза од клијената који раде у компанијама. Тако да, ишли смо са информацијама према Министарству. Крећемо се у том правцу проналаска рјешења - изјавио је Шупут.
Шупу истиче да све банке са сједиштем у БиХ, послују по идентичним правилима са коресподентним банкама у иностранству.
- Оно што мало људи зна, унутрашњи платни промет је везан за СВИФТ, не само инострани. Свака банка, је дужна да једном мјесечно потписује изјаву да примјењује ОФАК-ову листу према коресподентним банкама. Уколико она потпише изјаву, а исту не примјењује, она долази у позицију да дође под санкције коресподентних банака. Да им се угаси рачун, да не могу да раде платни промет. Банка не може да ради ни унутрашњи ни спољашњи промет, ако изгуби свој СВИФТ. Нажалост, ми смо земља, чији је и унутрашњи и инострани платни промет везан за СВИФТ и повезани смо на Централну банку БиХ. Ми немамо платни промет као што има Србија, Хрватска, Словенија, Црна Гора, Македонија, причамо о унутрашњем платном промету. Тражимо начин да видимо како се може законски дјеловати, како бисмо успоставили унутрашњи платни промет и да будемо независни. Унутрашњи систем рјешава се на нивоу БиХ. Уколико осам милијарди депозита буде угрожено било којом одлуком, то ће се пренијети на нивоу цијеле БиХ. Биће упитне свих 21 банка. Биће упитна Централна банка. Доћи ћемо у проблем 1992. године. Оно што ми надзиремо у платном промету, јесте оно што нам је дао Закон о унутрашњем платном промету. Закон нам је дао да контролишемо да ли банке примјењују Закон о унутрашњем платном промету - каже Шупут.
Како додаје, увелико се ради на проналаску рјешења за ову новонасталу ситуацију.
- Ниједна банка не бјежи од рјешења. Република Српска се укључила међународног платном промета СЕПЕ који је један вид другачијег платног промета. Ту нисте везани за СВИФТ. И тај пројекат иде преко Централне банке, али постоји спремност оба ентитета да се ради у том правцу. Постоје одређена рјешења, али је потребна сагласност на нивоу БиХ. Република Српска жели да изађе са одређеним рјешењем по овом питању. Ако други партнери не дају сагласност, онда је циљ јасан, а то је стезање неког обруча према финансијском систему Српске. Банке морају да послују по одређеним прописима, не смијемо угрозити финансијску стабилност, не смијемо угрозити буџет, ни директне порезе који се купе преко банака, индиректне порезе - поручио је Шупут.
Банке, каже Шупут, не могу затворити текуће рачуне физичким лицима.
- Банке не смију гасити текуће рачуне физичким лицима. Оно што смо тражили од банака, јесте, колико људи, од тих 800 запослених, имају кредите. Да видимо колика је њихова изложеност у случају да им се закључи радни однос, остану без посла. Да видимо на који начин се тим људима може изаћи у сусрет. Дакле, да не осјете прави удар, у случају да изгубе свој посао. Банке не смију затварати рачуне лицима који су запослени у тим компанијама – наглашава Шупут.
За лица која су поднијела захтјеве за кредит било које врсте, а раде у санкционисаним компанијама, биће урађена детаљна анализа.
- Ми ћемо урадити надзор комплетног предмета. Законом о облигационим односима је дефинисано да, ако сте, потписали уговор о кредиту и ако сте га већ добили, одобрен је, банка ће из тог односа тешко изаћи а да не пласира кредит. Уколико је банка само донијела одлуку о кредиту, ми ћемо морати да видимо интерне акте банке, на који начин су они смјели и могу да обавијесте клијента да одустају од кредита – закључује Шупут.
