Раст минималне плате у Републици Српској није у значајној мјери утицао на раст цијена у трговинама, како се то покушава приказати у дијелу јавности, јер подаци Одјељења за трговину и цијене Министарства трговине и туризма Српске показују да у фебруару није дошло до значајнијег раста цијена у односу на јануар, рекла је стручни савјетник за односе с јавношћу у Министарству Николина Трнинић.
Трнинићева је навела да је раст цијена примијећен код дијела производа, и то јогурт, месо и пекарски производи у износу од 10 до 30 фенинга, док су цијене већег дијела производа на нивоу цијена са краја 2023. године.
"Требамо имати у виду да говоримо о просјечним цијена на подручју Српске и да свакако постоји разлика у цијени производа у Бањалуци и Бијељини или другим градовима у Српској, као што смо то у протеклим данима и у медијима видјели на примјеру пекарских производа који су у Бањалуци значајно скупљи него у другим дијеловима Републике", рекла је Трнинићева.
Она је додала да постоји разлика у цијенама и између трговачких ланаца.
"Раст цијена производа није ситуација са којом се сусрећу само грађани у Српској, већ је овакав тренд присутан у свим земљама региона, али и свијета усљед глобалних кретања, као и друштвено-политичке ситуације, од периода короне и свих накнадних и актуелних дешавања у свијету", навела је Трнинићева.
Она је истакла да су производи, чије се цијене прате у склопу основне потрошачке корпе, јефтинији у Републици Српској у односу на Федерацију БиХ и регион.
"Сигурни смо да значајну улогу у оваквом односу цијена имају уредбе које је још 2021. године донијела Влада Српске, а које се односе на ограничавање марже на основне животне намирнице и нафту и нафтне деривате", рекла је Трнинићева.
Она је навела да Влада Српске у условима слободног тржишта и формирања цијена има ограничене могућности дјеловања, посебно у условима увозно оријентисане привреде каква је привреда Републике.
"На примјер, када су у питању производи из козметичке индустрије и личне хигијене, производи који су доступни у Српској су већином производи из увоза и цијене на нашем тржишту зависе од набавних цијена робе на тржишту са којег их добављају домаћи дистрибутери. Слично је и са производима из кондиторске индустрије", објаснила је Трнинићева.
Она је навела да се у јавности протеклих дана говорило и о цијенама воћа и поврћа, али да се ту мора имати у виду и да су ти производи сезонског карактера те да њихова цијена варира зависно од периода године.
"То свакако знају и купци, те је на одређен начин и бесмислено у фебруару причати о високим цијенама парадајза или јагода", рекла је Трнинићева.
Министарство трговине и туризма Српске, додала је Трнинићева, редовно прати кретање цијена и могућности кроз које може утицати на њихово смањење.
"У фокусу јавности ових дана јесу наше активности и преговори о цијени хљеба, али морамо нагласити да то нису једине активности које реализујемо. Службе Министарства активно раде и на измјенама других прописа, те проширења обухвата производа обухваћених Уредбом о ограничењу марже на основне животне намирнице", рекла је Трнинићева.
Она је додала да је у циљ свих активности да, у оквиру својих надлежности и могућности, Министарство заштити животни стандард грађана, водећи при томе рачуна да донесеним мјерама не угрозе снабдјевеност тржишта, нити наруше привредни амбијент у Српској.
У Влади Републике Српске урађена је упоредна анализа цијена основних животних намирница која је показала да су цијене ниже у Српској него у ФБиХ.
На примјер, цијена килограма хљеба од брашна тип 500 у Српској износи 3.15 КМ, а у ФБиХ 3.82 КМ. Килограм пилећег меса - филе у Српској кошта 12.50 КМ, док је у ФБиХ 15 КМ, цијена замрзнутог грашка у Српској износи пет, док је у ФБиХ шест КМ, те пиринач у Српској кошта 4.20 КМ, а у ФБиХ 5.03 КМ.
Истовремено, најнижа плата у Српској износи 900 КМ, док у ФБиХ у овој години износи 619 КМ.
