Цијене хљеба, једног од најважнијих прехрамбених производа, поново се повећавају.
Пекари из Семберије најавили су повећање цијена хљеба за 10 до 15 посто што је изазвало забринутост међу потрошачима. Тачан износ поскупљења већ је познат.
"Ми смо формирали те цијене - векна бијелог хљеба од 500 грама је била 1,70 КМ, а сад ће бити 1,80 КМ. То је минимално поскупљење које само тренд да надокнади трошкове који су настали", казао је Раденко Пелемиш, предсједник Удружења пекара регије Бијељина.
Цијена само једне кифле од 20 грама достигла је износ једнак цијени три килограма пшенице, како упозоравају произвођачи који нови удар на џепове грађана сматрају крајње неоправданим.
"Нафта није поскупјела, струја је незнатно - тај пекарски сектор највише спекулише у свему томе. Један човјек да би послао дијете у школу и дао му да купи кифлу мора дати три килограма пшенице. То су неки параметри гдје људи неће моћи опстати на овакав начин", упозорава Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољопривредних произвођача Семберије и Мајевице.
Економски аналитичар Алекса Милојевић истиче шта стално доживљавамо - да поскупљење цијена нема своју материјалну основу, пише ФТВ.
"Није поскупјело брашно, а поскупио је хљеб. Или кад смо имали да су цијене нафте пале, а код нас су остале исте или порасле, а влада вара народ кад каже 'ми ћемо то инспекцијама ријешити'. Једноставно, не може се инспекцијама ријешити недостатак робе", рекао је он.
У међувремену, ентитети најављују мјере које би, барем на папиру, требале стабилизовати тржиште. У ФБиХ очекује се закључавање цијена 50 производа, а у Републици Српској биће нула одсто марже на одређене домаће производе.
Како је казао министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић, ти производи ће бити широке потрошње, у наредних неколико седмица ће дефинисати који су то.
"Ово су све краткорочне мјере, дугорочне мјере биле би пораст броја запослених и пораст плата", казао је министар трговине ФБиХ Амир Хасичевић.
Иако се власти позивају на "потребне" мјере, чини се да ниједна од њих не стиже довољно брзо, нити на прави начин. И док се аргументи и оправдања за свакодневна поскупљења смјењују, грађани остају на истом: високе цијене, стагнирајуће плате и осјећај да су опет изиграни.