Од 1. јануара ове године у нашем комшилуку, тачније Хрватској, напојнице се захваљујући новом моделу фискализације могу оставити и картицом, не само у готовини.
Портал "Дневно" ову праксу је назвао одвратном америчком навиком.
Држава је прописала неопорезиви годишњи износ напојница од 3.360 евра по особи док се све напојнице изнад тог износа опорезују стопи пореза на доходак.
Судећи по бројкама, конобари и конобарице у Хрватској могу очекивати на знатан приход само од бакшиша.
Вриједи то и за друге услужне дјелатности у којима је клијентима неугодно отићи без да су оставили нешто. О теми бакшиша повела се расправа на хрватском Редиту на теми “Остављате ли напојнице, ако да колико”.
“Од када знам остављам напојнице, класика је прије било заокружити на 1-2 куну, ако је у питању вечера 5-10 куна. Како су дошли еври и како сам почео боље зарађивати, редовно сам достави остављао један евро и више. У задње вријеме сам имао неколико неугодних искустава када сам и давао напојнице, па искрено покушавам престати осим ако услуга стварно није топ. Тек сада схватам колико сам заправо кондициониран да дајем напојнице, јер ја осјећам огромну нелагоду када не дам. Онда пак мало размислим, када ја својим клијентима дам рачун, није им нити на крај памети дати исто више од тога,” написао је један Хрват на Редиту.
Непоштени послодавци
Одговори који су услиједили су показали да Хрватима напојнице нису још навика, а већина је рекла да им се не свиђа да тај амерички обичај долази у Хрватску, јер послодавци због бакшиша често почну давати мање плате радницима.
“Најчешће остављам напојнице кад проведем дуже вријеме у кафићу или кад је услуга одлична (нпр. конобар свако мало празни пепељару, брзо доноси рунду, узима смеће, попут врећице из пекаре, прије него што имам прилику бацити је сам). Наравно, то је најчешће у кафићима које редовно посјећујем. Ако једном успут станем у неки случајни кафић који више никада нећу видјети, немам потребу остављати бакшиш осим ако је баш све било изванредно. Само се надам да то неће прерасти у америчку праксу, гдје послодавци закидају запосленике на плаћи, очекујући да напојнице надокнаде разлику до минималца", написао је један грађанин.
"Прије сам остављала напојнице. У радњи бих заокружила на 1–5 куна, исто тако у биртијама и таксијима. У ресторану бих остављала 20-ак куна, у зависности од тога колико бих појела. Једног дана израчунала сам колики су то новци – свака два дана у трговини, два пута седмично такси минимално и повремено ресторан. То је било минимално 300 куна, често и више. Кад су дошли еври, сви су почели прецјењивати свој рад, па ми више не пада на памет остављати новац. Ако је конобар стварно добар или је у питању неки фенси ресторан, у реду, али то је то", написала је једна Хрватица.
“Углавном не дајем напојнице, јер не желим да се успостави америчка пракса закидања услужних радника компензовањем кроз напојнице. Али у пракси, често 'заокружим' – и то најчешће онима који то не очекују.", надовезао се један корисник Редита.
“Напојницу дајем само ако некога претјерано гњавим, нпр. ако га дозовем 2–3 пута са захтјевима, а он пристојно реагује и донесе шта сам тражио. Ако дођем, наручим јело и сок, поједем и одем, не остављам ништа. Зашто бих оставио нешто некоме ако ради свој посао, за који је плаћен довољно да још увијек ради тамо", каже још један Хрват.
“Заокружујем на горе скоро увијек, осим ако је особа баш безобразна или неспособна. Ово друго ми није проблем ако је неко нови. Онда дам још и више за подстицај. Примјер: Фризер који је тек почео шишао ме дупло дуже него иначе и стално се извињавао због тога. На крају ме одлично ошишао, па сам му оставио 5 евра", каже један коментатор.
“Углавном не дајем напојнице. Понекад заокружим, али апсолутно мрзим ту праксу. Не подносим стигму да си шкрт ако не оставиш напојницу, а кафићи, ресторани и достава су у задњих пар година драстично поскупјели. Такође, мрзим кад конобар сам претпостави да је остатак његов, или кад ме гледа мрко ако тражим поврат остатка", надовезује се други.
"Ако је услуга била одлична, храна или кафа фина, заокружим на горе. Често имам посебне напомене због алергија (нпр. наручим ћевапе без лепиње или помфрит без мајонезе). Ако добијем наруџбу без проблема, оставим напојницу", закључује још један корисник Редита.
