Цијене станова и трошкови најма у Европској унији настављају расти, а све више домаћинстава суочава се с финансијским потешкоћама везаним уз становање.
Европски парламент објавио је податке о кретању цијена и мјерама које ЕУ предузима како би ублажио проблем, пише "Н1".
Један од кључних показатеља који указује на превелике трошкове становања јесте омјер између прихода домаћинства и стамбених издатака. Сматра се да су домаћинства у неповољном положају ако на становање троше више од 40 % расположивог дохотка. У 2023. години тај праг премашило је 10,6 % градских домаћинстава у ЕУ те 7 % оних у руралним срединама.
Највеће потешкоће биљежи Грчка, гдје је чак 31% градског становништва издвајало више од 40% прихода на стамбене трошкове. Са друге стране, у Словачкој је тај удио значајно мањи, око 6 %.
Између 2015. и 2023. цијене некретнина у ЕУ у просјеку су порасле за 48 %, при чему су поједине земље забиљежиле драматичне скокове. Највећи раст имала је Мађарска, гдје су цијене порасле за чак 173 %, док је у Финској раст био знатно скромнији – само 5 %.
Ни Хрватска није остала поштеђена – цијене су порасле за 79,9 %, док је у сусједној Словенији тај раст достигао 86,2 %. Уз Мађарску, још три земље биљеже раст већи од 100 % – Литванија (114,2 %), Чешка (111,7 %) и Португал (105,8 %).
Међу главним узроцима поскупљења истичу се повећани трошкови градње и каматних стопа на хипотекарне кредите, смањена градња која је смањила понуду те све већа куповина некретнина у инвестиционе сврхе.
Порасле цијене најма
Осим куповине некретнина, значајно су порасле и цијене најма. Између 2010. и 2022. просјечне најамнине у ЕУ повећале су се за 18%, а један од кључних разлога је раст популарности краткорочних најмова путем платформи попут Аирбнба. Раст трошкова становања, заједно с општим повећањем животних трошкова и несигурном економском ситуацијом, изазива забринутост међу грађанима. Према истраживању Еуробарометра из јула 2024, управо су економске теме биле кључан мотив бирача на европским изборима.
Европски парламент 2021. године усвојио је резолуцију којом позива државе чланице да становање признају као темељно људско право. Парламентарци истичу да сви грађани морају имати једнак приступ пристојном и сигурном смјештају, укључујући основне услове попут питке воде, санитарног система и поуздане енергије. Стамбено збрињавање постало је и један од приоритета ЕУ у новом сазиву Европске комисије.
Урсула фон дер Леyен, која је у јулу 2024. поново изабрана за предсједницу Комисије, најавила је именовање првог комесара за стамбена питања у историји ЕУ.
Парламент је у октобру 2024. расправљао о одрживом и приступачном становању с потпредсједником Комисије Маргаритисом Шинасом. Посланици су изразили забринутост због растуће стопе бескућништва те чињенице да све мање младих може приуштити куповину властитог дома.
Посебан нагласак стављен је на неопходност улагања у социјално становање. Као одговор на растуће проблеме, Парламент је у децембру 2024. одобрио оснивање посебног одбора који ће током сљедеће године предложити конкретна рјешења за побољшање стамбених услова у ЕУ.
