Њемачка се суочава с озбиљном пријетњом од привредног опадања, а један од најузнемирујућих показатеља је то што свака трећа фирма у земљи нема намјеру улагати у проширење својих погона.
Према упозорењу пословних удружења, комбинација високих трошкова енергије, рада, пореза и сложених прописа успорава привредни раст, док многе велике компаније селе своје производне погоне у друге земље.
Према ријечима Дирка Јандуре, предсједника Удруге за велепродају и вањску трговину, када велике твртке одлазе, негативни утјецај на мања подузећа и добављаче је неизбјежан, а цијели њемачки господарски простор тиме губи своју снагу.
“Сељење погона у иностранство већ је почело. А када велике фирме селе погоне, онда и мале и добављачи трпе штету или затварају своја врата. То је проглашење банкрота њемачког привредног простора”, рекао је Јандуре за "Ројтерс".
Велики проблем
Овај тренд сељења погона није само проблем за велике индустријске секторе попут хемијске и металопрерађивачке индустрије, већ и за мање прерађивачке фирме које се ослањају на приступачне енергетске ресурсе. Према Јандури, “трошкови су једноставно превисоки”, што обесхрабрује инвеститоре.
Упозорења долазе и од предсједника Удружења породичних фирми, Мари-Кристин Остерман, која сматра да би без промјена у привредној политици након избора могло доћи до још већег одласка фирми у иностранство.
Њемачка индустрија тренутно се налази у озбиљној кризи, што потврђује и Петер Адриан, предсједник Њемачке индустријске и трговинске коморе (ДИХТ), истичући да су фирме биле суочене с прекомјерним оптерећењима и државним интервенцијама, што је довело до опадања повјерења у домаћи привредни оквир.
Пандемија је прошла, али улагања у њемачки сектор још увијек стагнирају и налазе се шест одсто испод нивоа прије корона вируса. Анкетама проведеним међу пословним лидерима потврђује се забринутост, јер трећина компанија планира смањити улагања, што значи да Њемачка можда неће видјети привредни раст у 2025. години.
Неопходне су промјене
Како би се окренуо негативни тренд, неопходна је озбиљна промјена економске политике, сматрају стручњаци. Посебно се наглашава потреба за јачом инфраструктуром, како дигиталном, тако и физичком.
Ралф Винтергерст, предсједник ИТ удружења Битком, упозорава на недостатак дигиталне инфраструктуре и потребу за улагањима у рачуналне центре, док Јандура указује на лоше стање саобраћајне инфраструктуре, посебно путева и мостова, који су већ сада у лошем стању, преноси "СЕЕбиз".
Уколико Њемачка не предузме хитне мјере за побољшање услова за фирме и инфраструктуру, привредни опоравак могао би бити далеки сан, пише "Дневно.хр".
