Екстрем на екстрем - тако би се најбоље могле описати климатске промјене које се догађају у задње вријеме. Средине нема, падају температурни рекорди, суше су никада дуже а кише кратке и јаке. Ове промјене се одражавају на све, па и на енергетику.
Лоша хидрологија гуши термо погоне, високе температуре повећавају потрошњу струје, па се логично запитати „колико климатске промјене утичу на стабилност електроенергетског сектора“.
А утичу много, кажу доносиоци одлука. За ово смо сви криви, поручује струка.
Енергетски сектор је одговоран за велики дио емисија CO2. Емисија гасова стаклене баште утиче на негативне ефекте климатских промјена. Сада, због тога посљедице трпи и сам енерго сектор, објашњава професор на Природно-математичком факултету у Бањалуци Горан Трбић.
Он каже да је најбољи примјер за то прошлогодишњи колапс система, који сви добро памтимо.
„Јако повећање температуре, дуготрајни топлотни таласи, условило је великом потребом за хлађењем просторија и имало директан утицај на електроенергетски сектор. Мора се дјеловати у синергији, наћи начин како да се адекватно уђе у процес декарбонизације, да се климатске промјене ублаже, а са друге стране да се обезбиједи стабилност снабдијевања електричном енергијом и доминантно иде ка обновљивим изворима енергије“, каже Трбић.
Трбић наглашава да ће детаљно о климатским промјенама говорити на пленарној сесији, првог дана Самита енергетике у Требињу. Додаје да је ово изузетно важна уводна тема која се може довести у везу и са осталим панелима које ћемо чути на Самиту енергетике у Требињу, попут декарбонизације.
„Ми морамо ићи у процес декарбонизације, да се постепено, наглашавам постепено, одричемо фосилних горива и окрећемо ка обновљивим изворима електричне енергије. Без заустављања кориштења фосилних горива ми нећемо моћи зауставити емисију СО2 и нећемо моћи да утичемо на глобалне климатске промјене. За сада готово да не успијевамо и даље имамо пораст CO2 који условљава пораст температуре. Тај пораст условљава и климатске екстреме каквих имамо све више и више и пораст топлотних таласа. Мора се наћи неко рјешење за све стране како би се ублажиле климатске промјене а са друге стране како бисмо постигли стабилност у снабдијевању електричном енергијом, окренули се обновљивим изворима енергије и постепено ушли у процес декарбонизације“, наглашава Трбић.
Праведна транзиција главна је тема и у енерго круговима. То значи да ћемо у наредним деценијама остати без термоелектричне енергије, а прибјегаваће се енергији која ће бити постојана и стабилна за грађане и привреду. Баш зато се велики акценат ставља на изградњу погона обновљивих извора електричне енергије више пута су поновили први људи електроенергетског система Српске.
„Развој нових производних капацитета из обновљивих извора енергије је једино рјешење и сви актери у ланцу од произвођача до доносиоца одлука свјесни су да термоелектране дугорочно немају будућност. У огромним процентима су поскупиле технологије за одржавање и модернизацију термоелектрана, производна цијена електричне енергије, а неминовност је и увођење CBAM механизма. Осим тога, за 100 година нећемо имати ни резерве угља“, објашњава генерални директор МХ „ЕРС“, Лука Петровић и додаје да су због тога алтернативни извори енергије будућност.
Циљ „Електропривреде Републике Српске је да се наредних петнаест година у свом портфолију има 78 посто електричне енергије произведене из обновљивих извора. Зато је развила пројекте или већ кренула у изградњу 17 пројеката из ОИЕ, попут хидроелектрана Дабар, Бистрица, Мрсово, соларне електране Требиње 1, вјетроелектране Хргуд.
Петровић напомиње да сви ови пројекти чувају животну средину, али и да ће се у будућности морати тражити начини како да се складишти енергија из вјетра или сунца.
„Једна од опција су батеријски системи и њихов развој. Зато се и воде велики ратови око рудника минерала који се користе за чување електричне енергије, јер енергију ако не ухватите и не сачувате нећете је имати у свим периодима дана. Из свих поменутих разлога сигуран сам да ће се енергетска слика потпуно промијенити у наредних двадесет -тридесет година и да ће базно бити спашена земља која буде имала нуклеарну енергију“, каже Петровић.
А што безболнији прелазак на обновљив изворе енергије, праведна транзиција, очување животне средине, декарбонизација, теме су које ће бити у жижи шестог Самита енергетике Требиње који се одржава од од 19 до 21. марта.
Директор СЕТ-а, Александар Бранковић каже да за овај енергетски догађај који се одавно уписао на регионалну мапу влада велико интересовање стручне јавности.
„Климатске промјене су врло битне и онај прошлогодишњи енергетски колапс се десио због превелике потрошње у ствари у неким прољетним и љетним данима. Сами смо свјесни да ево и сада како температура расте да је све веће потрошња и потражња за клима уређајима, па је огромна потрошња електричне енергије и наравно мреже то тешко подносе. Стручњаци су ту да кажу на који начин могу предуприједити да се такви нестанци више не десе“, каже Бранковић.
О климатским промјенама и њиховом утицају на стабилност електроенергетског сектора причаће се одмах након свечаног отварања Самита енергетике у Требињу. Модератор пленарне сесије, Марин Маринковић, каже да је свјестан значаја ове теме зато ће са струком до детаља ући у све проблеме.
"Кључно питање је да ли ћемо бити у могућности да промјенама у производњи електричне енергије пратимо промјене које нам диктира клима“, каже Маринковић.
