Банкама у Босни и Херцеговини треба увести порез на екстрапрофит како је то урађено ранијих година у Мађарској и још неким земљама Европске уније, приједлог је неколицине домаћих економиста.
Пошто из године у годину банке биљеже енормне зараде, овим потезом држава би их дестимулисала у намјери да баш толико зарађују, односно натјерала да смање камате, накнаде и провизије или би, ако се то случајно не би десило, од новог пореза бар напунила буџетска каса.
Банке у БиХ су само у првој половини ове године оствариле добит од 463 милиона КМ, што је чак за 100 милиона више него у истом периоду прошле године.
"Њихова добит је астрономска, а све већи је број случајева, пошто су банке у страном власништву, да ту добит износе из БиХ. Дакле, држава је одавно требала да ове рекордне профитне стопе које су изнад нормалних, додатно опорезује и да онда тај новац искористи за неке друштвено корисне сврхе, односно да направи притисак на банке да смање цијене својих услуга које се константно повећавају, а већ одавно су превисоке“, каже за "БЛ портал" економски стручњак Игор Гавран.
Он напомиње да стање у којем неко остварује абнормалан профит на штету других, односно на штету грађана, указује на јасан поремећај на тржишту. Има и оних који заговарају блажи приступ према банкама. Економиста Саша Стевановић предлаже да се банке увјере да саме у већој мјери покажу своју друштвену одговорност.
"Држава је својим мјерама направила амбијент у којем је профит банака већи. Мислим да је погрешно у овом моменту да држава уводи порезе, али свакако да треба апеловати на банке да подржи програме усмјерене према становништву. Банке су профитно оријентисане, али то не искључује да банке не могу да направе вртић, школу, да врате нешто друштву због тога што имају већи профит", каже Стевановић.
Тренутно држава од све веће добити банака нема много вајде, наглашавају и други економисти, јер банке са страним власницима, попут НЛБ Банке, Уникредит или Адико банке, добит шаљу у своје матичне централе.
"Стране банке су дошле код нас и за тај посао су донијеле иницијални капитал. Како смо ми народ који штеди новац, банке су препознале ту ситуацију и практично трансферишу новац у иностранство, јер смо им дозволили да наплаћују нешто што није никакав ризик. Сав вишак који су банке зарадиле послале су у своје матичне централе, јер немају интереса за пласман на домаћем тржишту“, објашњава за "БЛ портал" економиста Зоран Павловић.
И конкретни подаци за прошлу годину показују да милиони добити одлазе у иностранство. НЛБ Банка Бањалука, као једна од банака у страном власништву, друга је по оствареној добити у овој години, са зарадом од 37,71 милион КМ у првих шест мјесеци, у односу на 29,63 милиона марака за исти период лани.
Од прошлогодишње укупне добити око 15 милиона отишло је ван земље њиховим власницима. У случају Уникредит банке Бањалука, још једне стране банке, комплетна нето добит од 22,7 милиона КМ из прошле године распоређена је у дивиденду која је исплаћена акционарима.
"Бирократско ограничавање каматних стопа би изазвало отпор банака, али увођењем пореза на профит банке би схватиле да превелике зараде значе и превелико давање држави, па би смањиле зараде и трошкове и на тај начин се прилагодиле потребама тржишта“, сматра Павловић.
У тренутној ситуацији, док профити расту, а инострани власници задовољно трљају руке, они који управљају банкама код нас за велике профите су посебно добро награђени од власника. Конкретно, што је већа добит, веће су и награде које посебно добијају. У званичним одлукама које су банке дужне да доставе Бањалучкој берзи, сакривени су баш подаци о зарадама, накнадама и другим примањима првих људи банака.
Тако су рецимо у одлукама Уникредит и НЛБ банке затамњени подаци о бруто износима за те потребе. Исти случај је, рецимо, и код Адико банке, с тим што они чланове Управе и директоре банке награђују по процентуално дефинисаном Оквиру за стимулацију повећаног радног учинка.
У сваком случају, у постојећој ситуацији све је подређено што већем профиту банака, а да не постоји механизам који би реално извагао морају ли услуге и банкарски ризици баш толико да коштају грађане и привреду.
