Према новом пакету услуга коју ће бити у употреби од почетка 2026. године, банке у Хрватској неће смјети наплаћивати накнаде за отварање, вођење и затварање рачуна, кориштење интернет или мобилног банкарства, уплату и подизање готовине на шалтерима или банкоматима, издавање и кориштење кредитне картице те плаћање картицом у трговинама.
Ипак, банке неће тако лако одустати од прихода које губе укидањем накнада за основне услуге, упозорава савјетник иницијативе "Хало, инспекторе" Јосип Келемен.
“Што се тиче опасности да банке дио својих прихода, без којих ће сада остати, пребаце на друге накнаде, то је, нажалост, могуће. Банкари су већ најавили да ће, ако им се то укине, морати смислити друге начине наплате својих услуга. Можемо очекивати да ће измислити неку нову накнаду или ће једноставно повећати постојеће”, истиче Келемен подсјетивши да су банке до недавно имале преко 800 различитих накнада које су наплаћивале, а за већину је на крају установљено да су непотребне", говори Келемен.
Према његовим ријечима, ријеч је о великим бројкама јер су у питању бројни банкомати и учестало кориштење тих услуга па је могуће да ће банке дио тих прихода покушати надокнадити кроз повећање других накнада, пише Дневно.хр.
“На крају крајева то су банкари и најавили, уколико им се то укине, онда ће другим начинима да наплате кориштење својих услуга, тако да је за очекивати да ће измислити неку нову накнаду", казује Келеман.
Како додаје, многи корисници имају више рачуна, па је наплаћивање основних услуга потпуни "апсурд".
"Апсолутно сматрамо да би банке требале саме аутоматизмом препознати који је пословни рачун грађанина основни, јер велик број људи има више рачуна и мора се опредијелити. Вјеројатно је то разлог зашто банке захтијевају личан долазак у банку, иако се све то може ријешити путем интернета", истиче Келемен.
Посебно му је спорно што се у дигиталном свијету ствари и даље морају обављати уживо.
“То су апсурдне ситуације у којима нас банке малтретирају доласцима у пословнице, иако све можемо ријешити електроничким путем. Данас имамо е-Грађане, дигитални потпис и функционишемо у дигиталном свијету", каже Келемен.
