Депозити у сектору становништва имали су годишњи раст од 1,74 милијарде КМ или 10,5 одсто, показују званични подаци Централне банке БиХ.
Како се наводи у овим подацима, годишња стопа раста укупних депозита у јуну 2025. године износила је 7,9%, што је у апсолутном износу 2,53 милијарде КМ.
"Депозити су на годишњем нивоу код приватних предузећа порасли за 680,7 милиона КМ (9,3%), код владиних институција за 121,8 милиона КМ (2,9%) и код осталих домаћих сектора за 177,3 милиона КМ (9,6%).
Депозити су на годишњем нивоу смањени код нефинансијских јавних предузећа за 190,7 милиона КМ (9,5%)", стоји у подацима ове финансијске институције.
Даље пише да су укупни депозити домаћих сектора на крају јуна ове године износили 34,53 милијарде КМ.
"У односу на претходни мјесец, депозити су повећани за 236,3 милиона КМ (0,7%)", пише у подацима.
Додаје се да је повећање депозита на мјесечном нивоу регистровано код сектора становништва за 95,3 милиона КМ (0,5%).
"Код приватних предузећа депозити су на мјесечном нивоу остварили раст за 203,7 милиона КМ (2,6%) и код осталих домаћих сектора за 15,1 милион КМ (0,8%). Депозити су на мјесечном нивоу смањени код нефинансијских јавних предузећа за 61,2 милиона КМ (3,3%) и код владиних институција за 16,6 милиона КМ (0,4%)", наводи се у подацима Централне банке.
.webp)
"Иако има и логичних разлога попут недостатка тржишта капитала (берзе које имамо су карикатуре од тржишта, а дневни промет скоро на нивоу пекаре) и других атрактивних облика улагања (злато и други племенити метали), а за улагање у некретнине треба имати заиста јако пуно средстава на располагању и онда тај новац дугорочно 'заробити' у некретнинама… ипак је дијелом тај раст и необјашњив. Наиме, јасно је да имамо велики јаз између богате мањине која постаје све богатија и може себи приуштити штедњу, и већине, која не само да нема штедње него се и задужује, али је тешко схватити зашто би штедња у нашим банкама које нуде увредљиво ниске камате и гдје новац губи вриједност због инфлације и њима била атрактивна", објашњава за "Независне новине" економиста Игор Гавран.
Он је става да је некада дијаспора имала разлога за штедњу у БиХ, али сада су каматне стопе за штедњу изван БиХ углавном веће него код нас и ни то више нема смисла.
"Постоји и фактор несигурности, јер у БиХ правни систем не функционише и нико се не устручава од пљачки станова и крађе имовине, јер зна да за то или никако неће бити кажњен или минимално, па банке барем нуде неку сигурност од пљачке", истакао је Гавран.
Кредити становништву су за годину дана имали велики раст.
Они су расли за 10,2 одсто или 2,48 милијарди КМ.
"Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 1,23 милијарде КМ (10,1%), код приватних предузећа за 826,4 милиона КМ (8,1%), код владиних институција за 278,1 милион КМ (25,1%), код нефинансијских јавних предузећа за 92,8 милиона КМ (16,0%) и код осталих домаћих сектора за 59,5 милиона КМ (23,5%)", наводи се у подацима Централне банке БиХ.
