Народна скупштина Републике Српске ће наредне седмице разматрати Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о банкама Републике Српске којим се, између осталог, предлаже постепено смањење стопе адекватности регулаторног капитала (коју је банка дужна да одржава) са 12 на 10 одсто, почевши од 31. децембра наредне године.
У образложењу измјена овог акта се напомиње да ова стопа према стандардима ЕУ износи осам одсто, те да њене измјене у Српској, према процјенама Агенције за банкарство, неће утицати на стабилност банкарског сектора, већ допринијети већем пласману кредита и расту инвестиција у сектору становништва, привреде и јавног сектора.
"Разлози за израду овог закона су додатно усклађивање са релевантним прописима ЕУ, уз уважавање достигнутог степена развоја банкарског сектора Републике Српске, ради очувања статуса еквивалентности регулаторног и надзорног оквира са регулативом ЕУ, добијеног од Европске комисије 2021. године, као и отклањање недостатака важећих норми закона уочених његовом примјеном и већа заштита права корисника финансијских услуга", наводи се у образложењу овог акта који ће бити разматран 15. маја на сједници Народне скупштине Српске.
У области заштите права корисника финансијских услуга, овим законом је забрањено банци да уговара и наплаћује накнаду за опомену за кашњење корисника у случају неизмирења обавеза, накнаду за вођење кредитне партије, накнаду за потврђивање стања, односно салда на рачуну након захтјева клијента или сваке промјене стања рачуна, независно од медија путем којег је упућен захтјев, као и накнаду за подизање готовине на банкомату банке издаваоца.
"У поступку аутоматског доношења одлука у кредитном процесу прописана је обавеза банци да обезбиједи да аутоматско доношење одлука у цијелости одражава кредитну политику банке и да се његово коришћење оглашава у складу са одредбама закона које се односе на заштиту корисника финансијских услуга. Прописано је и да у случају да клијент није задовољан одлуком донијетом у поступку њеног аутоматског доношења може поднијети захтјев кредитном одбору банке да је преиспита", наводи се у образложењу овог закона.
Такође, овим актом је регулисано питање евентуалног престанка објављивања, односно коришћења референтне каматне стопе.
"Ако банка није у своје уговоре унијела замјенску стопу за постојеће референтне каматне стопе, а у случају евентуалних неочекиваних дешавања, те привремене немогућности коришћења референтне каматне стопе, да би уговор остао на снази неопходно је примијенити одређену каматну стопу. Због тога дато је овлашћење Агенцији за банкарство Републике Српске да у таквој ситуацији одреди референтну каматну стопу или неки други промјенљиви елемент који би се користио за утврђивање висине промјенљиве каматне стопе", наведено је у образложењу.
Новим законом се унапређују одредбе којима се уређује корпоративно управљање, купопродаја пласмана, закључивање уговора у електронском облику, те додатне мјере надзора Агенције за банкарство.
Унапређују се и одредбе о реструктурисању у правцу њиховог додатног усклађивања са релевантним прописима ЕУ ради предузимања мјера које треба да спријече или ублаже наступање кризних ситуација код појединачне банке, или банкарског и финансијског система у цјелини, а самим тим и обезбиједе ефикасно реструктурисање банке која не може или вјероватно неће моћи наставити да послује.
Предлагач измјена овог акта је Министарство финансија Републике Српске.
