Аналитичар Дејан Вук Станковић изнио је низ аргумената око "литијумске грознице која тресе свијет".
Његов ауторски текст за Курир преносимо у потпуности.
"Литијумска грозница тресе свијет. Државе, рударске компаније, приватни инвеститори из свих дијелова свијета све више се упуштају у авантуру потраге за „бијелим златом“. Претежни је став да је потрага економски корисна и технолошки неопходна. Савремена технологија, од аутомобилске индустрије до електронских уређаја, управо је базирана на овом металу.
Kако стоји ствар с нашом Србијом?
Одговор би се могао сажети у сљедеће карактеристике: обазривост, радозналост и скепса. Упркос очигледној економској и друштвеној добити од литијума, на снази је формално-правна обустава реализације „Рио Тинтовог“ пројекта отварања подземног рудника за експлоатацију литијума и бората.
Противници рударења литијума у Србији иду толико далеко да предлажу законски и политички мораторијум на све активности у правцу експлоатације литијума. Званични разлози, они представљени јавности као релевантни, за мораторијум на активности обухваћени су појмом еколошки. А еколошки разлози су побројани као борба за чист ваздух и воду, брига за пољопривредни потенцијал и културно-историјско насљеђе региона Јадра, богатог рудом литијума и вишеструко тржишно корисним боратима.
Kако стоји ствар са мораторијумом за рударење литијума у свјетлу познатих чињеница о савременом напредном свијету? Ево неколико примјера.
Водећа сила савременог свијета САД, заинтересована за зелену транзицију и напредну индустрију, питање експлоатације литијума не сматра само питањем економске и технолошке нужности већ „питањем важним за сопствену националну безбједност“.
Европска унија у плановима за зелену транзицију наглашава као стратешки циљ избјегавање зависности од Kине. У Европи је у току откривање нових рудних налазишта и прављење планова за отварање рудника за експлоатацију литијума, хемијску прераду руде и прављење сопствених ланаца производње - од рудника, преко батерија, до електричних аутомобила.
Прва европска економија - Њемачка, једна од еколошки најсамосвјеснијих држава у Европи, развија модел експлоатације из термалних вода на самој граници са Швајцарском. Друга економија ЕУ Француска недавно је такође открила налазишта литијума у својој земљи. Kао и другде у свијету, пројекат будуће експлоатације започет је у сврху развоја индустрије електричних аутомобила. Умјетнички оријентисани Французи у Музеју минералогије у Паризу спојили су минерал богат литијумом са електричним аутомобилом будућности.
Из наведених примјера, примјећујемо да се свуда око нас темељно промишља о најадекватнијим начинима рударења литијума и максимизације његове примјене.
Глобална економска и технолошка кретања су у несумњивом нескладу с потенцијалима рударења налазишта литијума у Србији. Наша земља се налази на раскршћу. Блокада експлоатације литијума носи већи број негативних посљедица но оних позитивних по српску економију. То су, прије свега: повлачење Рио Тинта из Србије, уз велику извјесност губитка спора на међународној арбитражи и плаћање пенала приватном инвеститору, умањење потенцијала економског развоја у области електромобилности и зелене економске транзиције, сигурне добити за државу и грађане и најзад стварање лоше инвестиционе репутације Србије као нестабилног мјеста инвестирања великих мултинационалних приватних компанија. С друге стране, деблокада одрживог рударења нуди нов правац развоја Србији, кроз рад подземног рудника литијума и бората, фабрике литијумских батерија и потенцијалне инвестиције у индустрију електричних аутомобила.
Ако се за тренутак осврнемо према свијету, избор је једноставан. Уколико се опредијелимо за рационалност у доношењу политичко-економских одлука, имаћемо могућност да се ослободимо (дубоко) укорењеног мита о „изузетности“ нашег случаја, традиционално „зачињеног“ теоријама завјере и непродуктивном мржњом према свијету прогреса."
