Цијене нафте су у првом октобарској седмици скочиле око осам одсто.
Трговци се плаше да би ескалација сукоба на Блиском стоку могла изазвати поремећаје у снабдијевању из те нафтом богате регије.
На лондонском је тржишту цијена барела прошле седмице порасла 8,5 одсто, на 78,05 долара, док је на америчком тржишту барел поскупио 9,1 одсто, на 74,38 долара.
Због ескалације сукоба на Блиском истоку догодио се највећи седмични скок цијена у више од годину дана.
Највећи седмични скок цијена у више од годину дана понајвише је посљедица ескалације сукоба на Блиском истоку, након што је у уторак Иран испалио салву ракета на Израел као одмазду за израелски поход против техеранских савезника Хезболаха у Либанону.
Израел је поручио да ће одговорити Ирану, док је Вашингтон у томе подржао Израел. Но, предсједник САД-а Џозеф Бајден поручио је да као могућ одговор не подржава напад на иранске нуклеарне локације, преноси СЕЕбиз.
На тржишту се спекулисало да би Израел могао напасти иранске рафинерије или главни извозни терминал на острву Кхаргу како би Техерану умањио приходе од извоза деривата.
Ако га Израел нападне, Иран ће вјероватно узвратити ударима на израелска енергетска и плинска постројења, извијестила је у петак иранска новинска агенција СНН.
Истога дана предсједник САД-а Бајден поручио је да би, да је на мјесту Израелаца, размислио о алтернативама гађању нафтних постројења.
Иран је члан Организације земаља-извозница нафте (ОПЕЦ) и производи око 3,2 милиона барела дневно, што одговара око три одсто глобалне производње, преноси Бизнис.ба.
