Вјерници Српске православне цркве 7. августа обиљежавају празник Успења Свете Ане, мајке Пресвете Богородице. Света Ана родила је своје једино дијете, Марију, потоњу мајку Исуса Христа, у веома позним годинама, те отуд у српском народу обичај да јој се моле све жене које желе да добију потомство. Оне које дуго покушавају да добију дијете, а не успијевају, на дан Свете Ане обавезно посте, чак и кад празник успења ове светитељке "не пада" у сриједу или петак.
Света Ана је одвајкада веома поштована у српском народу као симбол наде за све жене које желе дјецу. Жена која је на свијет донијела Пресвету Богородицу деценијама је, како каже предање, била у браку, али није могла да роди дијете. Због тога је била проказана у Израелу, а њен супруг Јоаким, Богородичин отац, због бездјетности је добио забрану да принесе жртву Богу. Кад се повукао у пустињу, како би се молио за потомство, јавио му се анђео и донио радосну вијест – постаће отац. Исти анђео је том вијешћу обрадовао и Свету Ану, која је касније на свијет донијела Марију – Пресвету Богородицу. Свети Јоаким и Света Ана добили су пород у веома позним годинама, па је зато обичај да се жене моле Светој Ани како би родиле дијете.
Света Ана била је кћи свештеника Матана и Марије из Витлејема. Њени родитељи имали су још двије кћери, Марију и Совију; Марија је родила Саломију, а Совија је родила Јелисавету. Попут Свете Ане, и Јелисавета је у веома позним годинама добила сина – Јована Претечу, потоњег Светог Јована Крститеља.
Света Ана се удала веома млада за Јоакима и отишла из Витлејема у Назарет. Предање каже да су "живјели у браку 50 година", али да нису имали дјеце. Били су веома побожни; трећину имања дали су сиромашнима, трећину цркви, а трећину су оставили за себе. И поред живота у вјери, нису успијевали да се остваре у родитељским улогама. Кад су од анђела добили вијест да ће им Бог подарити дијете, обоје су се завјетовали да ће га посветити храму. Отуд је Марија, потоња Пресвета Богородица, од своје треће до дванаесте године живјела у храму у Назарету, како би завјет њених родитеља био испуњен. Касније се вјерила за праведног Јосифа који је с великом захвалношћу примио вијест да ће његова вјереница родити Сина Божијег.
Предање каже да су и Света Ана и Свети Јоаким доживјели дубоку старост. У црквеном календару "дијеле" исти дан празновања – 9. септембар. Обоје су сахрањени у цркви Успења Пресвете Богородице на Маслинској гори код Јерусалима, гдје је и мјесто успења њихове кћери Марије.
Свету Ану поштују и православци и католици, а моле јој се и вјерници исламске вјероисповијести. Сматра се заштитницом жена и доноситељком брачне среће. Посебно јој се моле жене које имају потешкоћа да остану у благословеном стању.
Иако дан Успења Свете Ане у црквеном календару није обиљежен црвеним словом и иако ове године "не пада" ни у сриједу, ни у петак, у српском народу је обичај да жене на овај празник обавезно посте. Оне које се Светој Ани моле за потомство изговарају сљедећи тропар:
"Ону која је родила истинити Живот носила си у утроби, пречисту Богоматер, богомудра Ана. Зато си се при успењу твоме са славом представила и уселила у блажени живот, да за оне који те поштују са љубављу, непрестано молиш Господа за опроштај гријехова, увијек блажена."
Жене које имају потомство такође се моле Светој Ани за хармоничан брак и срећан живот са супружником. Молитва Светој Ани за брачну срећу гласи:
"Света мајко Ано, која си од Бога одабрана да постанеш мајком оној што нам је родила божански Спас, теби се плачући обраћам за твој моћни заговор. Измоли ми код свог и мог Бога милост, да будем данас и све дане свога живота поштена, честита, чиста и трезна, ћутљива, вриједна, милосрдна и богобојажљива жена."
(Телеграф)
.webp)
