Бадње вече и Божић са собом носе прекрасне обичаје.
Један од њих је и уношење бадњака у кућу. Али, није довољно само га убацити, већ је важно унијети га у правом тренутку и поштовати друге обичаје везане за ову радњу.
Домаћин би требало да унесе бадњак и сламу у кућу прије вечере како би осигурао благостање у свом дому. Куцањем на врата, домаћин најављује долазак бадњака, а када се укућани питају “Ко је?”, он одговара: “Бадњак вам долази у кућу”.
Када домаћица отвори врата, поздравља бадњак са “Добро вече, бадњаче”. Домаћин, носећи бадњак, улази у кућу десном ногом преко прага и пожели “Срећно Бадње вече”, а укућани узвраћају са “Бог ти добро дао и среће имао”. У исто вријеме, домаћица сипа жито из сита по домаћину.
Домаћин, носећи бадњак, обилази кућу квоцајући као квочка, док домаћица и дјеца иду за њим пијучући као пилићи. Обичај је да домаћин ставља орахе у сваки угао куће као жртву прецима. Остали ораси остају у слами испод стола, често се једу са медом, али ораси у угловима се не дирају.
Након уношења бадњака, уноси се и слама, а домаћин или домаћица је разносе по цијелој кући. Слама се највише ставља на мјесто гдје ће бити постављена вечера.
Као и код уношења бадњака, особа која носи сламу треба да квоца, а остали да пијучу. На сламу се поставља столњак јер се вечера служи на поду. Столице се износе из куће, а сви сједе на слами.
Бадњак се цјелива, маже медом и ставља на огњиште. Људи су га некада китили гранама, љубили, преливали су га вином, посипали житом… Дјеца су палила ватру говорећи жеље за благостањем. Док се ватра џара бадњаком изговара се – колико варница толико парица, колико варница толико среће и здравља, колико варница толико и дјечице…
Понекад се уз бадњак уноси и печеница, уз ријечи “Добро вече, честити ви и Бадње вече”, на што укућани одговарају “Добро вече, честити ви и ваша печеница”.
Након ових обреда, домаћин окади цијелу кућу и вечеру, упали свијећу и тек онда се приступа вечери, пише 24 седам.
