Српска православна црква и њени вјерници сутра славе Свету Великомученицу Варвару, а обичај налаже да се овог дана кува "варица", тј. чорбица од разних житарица.
Такође се "сије" жито, у плитак тањир или чинијицу, које ће озеленити до Божића. То чине и римокатолици. Варица се увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сијати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа мјесто гдје се узима вода за пиће, а мијеша се и са соли, па се даје стоци.
Наши стари кажу да од свете Варваре дан почиње да расте, а ноћи су све краће и до Божића дан буде пола сата дужи, од када почиње нагло да расте.
Ово је рецепт наших предака
Потребно: пшеница, кукуруз, вода, ораси, мед.
Напомена: количина пшенице и осталог материјала је по сопственој жељи. Можете ставити 1/2 кг пшенице, 250 г кукуруза, 250 г ораха и 6 кашика меда.
Пшеницу и кукуруз налити водом (за 2 цм да пређе преко материјала) и оставити да преноћи. Наредног дана налити чисту воду и на смањеној температури кувати 2-2,5 сата (док течност не испари, а зрна омекшају). Додати мед и исјецкане орахе, промијешати и служити.
Ко је била света Варвара?
Варвара је била изузетно лијепа и мудра дјевојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.
Света Варвара, позната као и Света Барбара, живјела је у трећем вијеку у вријеме римског цара Максимијана. Њен отац Диоскор био је многобожац и веома строго ју је васпитао. Он је желио да је уда за неког богатог и виђеног човјека, а она је имала бројне просце јер је била веома лијепа.
Међутим, није жељела да се удаје, јер се завјетовала да ће остати дјевица и посветити свој живот Богу. Варвара је била изузетно лијепа и мудра дјевојка и отац је, у жељи да је сачува, затворио у кулу свога дворца окружену богатством, удобностима и слушкињама.
У тој усамљености Варвара је својим блиставим умом досегла до сазнања о Творцу и Господу иако је нико није имао томе поучити. Када је једном успјела да побјегне из куле, Божјим промислом срела је неке хришћанке од којих је сазнала оно што је и сама наслућивала. Вратила се у кулу и у свом купатилу просјекла и трећи прозор као симбол Свете Тројице, а прстом, као гвожђем издубила крст у каменом зиду. Из њене стопе на поду купатила прокључао је извор живе воде која је лијечила многе болести.
Када је све ово сазнао сурови отац, пријавио је кћерку начелнику Мартијану. Бацили су је у тамницу и мучили је заједно са још једном хришћанком - Јулијанијом.
Одсјекли су им груди и за поругу водили их по граду. На крају, Варвару је заклао рођени отац, а Јулијану војници. Одмах потом, ударио је гром у Циоскорову кућу и убио и њега и Мартијана.
Света Варвара скончала је 306. године, а њене чудотворне мошти налазе се у Кијеву. Иако није заповједан црквени празник, у народу је дан свете Варваре поштован и прославља га мали број српских породица као своју крсну славу. Сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара...