Преподобни Никита Исповједник, епископ халкидонски, већ у младости одрекао се свјетовног живота и посветио се монашком подвигу. Његова посвећеност вјери, смирење и чврстина у врлини учинили су га препознатљивим међу црквеним старјешинама.
„Просијавши врлином као сунце, запажен је био од старјешина црквених и узвишен на пријесто архијерејски у Халкидону.“
Српска православна црква слави га 10. јуна по грегоријанском календару.
Архијереј сиромашних и угњетених
Као епископ, свети Никита нарочиту бригу посвећивао је онима који су највише патили. Сиромашни, удовице и напуштени нису били само његови парохијани, већ његова стална духовна обавеза.
„Бјеше нарочито милостив према биједним, и стараше се много о сиротама, о удовицама и ништим.“
Исповједник икона и вјере
У вријеме кад је цар Лав Јерменин започео прогон светих икона, свети Никита устао је у њихову одбрану, не штедећи себе. Био је међу ријеткима који су се смјело супротставили царевој политици, објашњавајући духовни значај светих ликова у православљу.
„Када зли Лав Јерменин устаде против икона, устаде и овај светитељ Никита мужествено у одбрану икона, обличавајући цара и објашњавајући значај икона.“
Његово исповједништво није остало без посљедица - због вјере и истине био је понижаван, затваран, а на крају и протјеран у изгнанство.
„Због тога је претрпио многа унижења, озлобљења и тамновања.“
„Најзад би протјеран у изгнанство за вјероисповиједање, и у трудовима и страдањима представи се Господу, да прими вијенац славе у Царству Божјем.“
Тропар Преподобном Никити (глас 4)
„Истина ствари објави те стаду твоме као правило вјере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Никита, моли Христа Бога да спасе душе наше.“
Шта народна вјеровања кажу за овај дан
На дан посвећен светом Никити, према народним обичајима, важно је да у дому завлада ред, мир и сложност. Вјерује се да ваља: Поспремити кућу, обићи најближе, избјегавати свађе и препирке, пружити помоћ и милостињу онима којима је потребна.
У времену пуном журбе и растрзаности, нека нас примјер преподобног Никите подсјети да је највиши чин - живјети за друге. Страдање ради истине и неправда претрпљена у име добра нису порази, већ уздигнућа, записана не само у животописима светаца, већ и у тишини сваког савршеног чина милосрђа.
