У народу постоји дубоко укоријиењено вјеровање да постоје дани када се небеса отварају, а један од њих је и празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице, који Српска православна црква обиљежава25. јула. Тог дана, молитва се не изговара механички, већ из срца - јер се вјерује да управо тада Богородица чује и оне најтише вапаје.
Ова света икона заузима посебно мјесто међу вјерницима због своје чудесне моћи да лијечи и штити. Њена историја је неодвојива од приче о чуду које је заувијек промијенило ток једног живота, али и оставило траг у цијелом хришћанству.
Како је настала Тројеручица
Према предању, икона Тројеручица повезана је са Светим Јованом Дамаскином, једним од најважнијих теолога и бескомпромисним борцем против иконоборства. У вријеме када су иконе биле забрањиване, Јован је због своје вјере био неправедно кажњен - одсјечена му је рука.
У дубокој молитви обратио се Пресветој Богородици, тражећи исцјељење. И тада се, према предању, догодило чудо: његова рука је чудесно зарасла. Из захвалности, дао је да се на икону дода сребрна рука, трећа, по чему је ова света слика и добила име: Тројеручица.
Пут иконе до српских светиња
Након овог чудесног исцјељења, Свети Јован се замонашио у лаври Светог Саве Освећеног. Икона је остала уз њега до краја живота, а пред смрт оставио је завјет да буде предата царском потомку који ће доћи по њу. Вијековима касније, то пророчанство испунио је Свети Сава, који је икону донио у српске земље.
Тројеручица је најприје чувана у дому династије Немањић, потом у манастиру Студеница. У бурним временима турске окупације, монаси су је, како каже предање, поставили на леђа магарцу и пустили га да сам пронађе пут. Тако је, вођена Божијом руком, стигла у Хиландар.
Чудотворна моћ иконе
Икона Пресвете Богородице Тројеручице сматрана је чудотворном кроз вијекове. Вјерници јој прилазе са надом у душевни мир, здравље и заштиту. Једна од највјернијих копија налази се у Храму Светог Саве у Београду и свакодневно окупља људе који долазе са својим молитвама и жељама.
Молитва на дан празника
На дан када се празнује Тројеручица, вјерници се са посебном пажњом обраћају Богородици. Вјерује се да молитва упућена тог дана има посебну снагу - да лијечи, штити и спасава.
"О, Пресвета и Преблагословена Дјево Богородице Маријо, теби припадамо, и клањамо се пред светом тројеручном иконом твојом, сјећајући се преславног чуда твога, прирастања одсјечене деснице преподобног Јована Дамаскина, које се уз помоћ иконе ове догодило, и чији се знак и сада види на њој, оличен у трећој руци, икони твојој приложеној. Молимо ти се и просимо те свеблагу и свемилостиву Заштитницу рода нашега, услиши нас који ти се молимо. Као што си услишила блаженог Јована, који ти је у жалости и болести завапио, тако не презри ни нас, који смо ранама многоразличних страсти обољели и ојађени, и који теби, са скрушеном и смиреном душом, усрдно прибјегавамо. Свемилостива Госпођо, ти видиш немоћи наше, невољу и потребу нашу за твојом помоћи и заштитом: одасвуд смо непријатељима окружени, и немамо помагача ни заштитника, ако се ти не смилујеш на нас, Владичице. Заиста, молимо ти се, саслушај болни вапај наш, и помози нам да светоотачку православну вјеру чисту сачувамо до краја живота, да у свима заповестима Господњим право ходимо, да истинско покајање за грехе своје увек Богу приносимо и удостојимо се мирног и хришћанског краја живота и доброг одговора на страшном суду Сина твога и Бога нашега.Њега умоли за нас материнском својом молитвом, да нас не осуди по безакоњима нашим, него да нас помилује по великој и неисказивој милости Својој. О, Сведобра, услиши нас, и не лиши своје моћне помоћи, да би смо ти, тобом спасење задобивши, пјевали и прослављали у земљи живих, као и Рођеног од тебе, Избавитеља нашега, Господа Исуса Христа, коме припада слава, моћ, част и поклоњење, заједно са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све вијекове. Амин."
Без обзира на то да ли се молитва изговара тихо или наглас, у цркви или пред иконом у дому, вјера онога ко се моли – кључ је који отвара врата милости.
