Српска православна црква и њени вјерници сутра славе Светог Вратоломеја и Варнаву.
На светог Вратоломеја ни један родитељ у Србији неће допустити да се његово дијете попне на дрво. Зашто? Јер и само његово име има страшно значење, јер Срби Ватоломеја тумаче као онај дан када "је лако сломити врат".
У неким дијеловима Србије вјерује се да постоји велика опасност од поплава, града и олује управо на светог Вратоломеја.
Свети Вартоломеј је светац који чува усјеве и строго пази да неко не оре. Вјерује се да Вартоломеј не прашта невјерницима који раде на овај дан, због чега ризикују да им сви усјеви пропадну.
"Смлатиће те као Вртолома праску” је реченица која се данас чује у селима у Поморављу.
У селима у Шумадији вјерују да светац лијечи од падавице, па болесни иду у оближњи манастир, како би се помолили, док у топличком крају сматрају да Свети Вратолома и Свети Сава седе на планини и чувају све њиве како не би било неке штете. Тек када они прилегну и задремају, може доћи до града, али то се ријетко дешава.
Сматра се да су Вартоломеј и Натанаило једна иста личност. Наиме, Натанаило помиње се као један од дванаесторице у Јовановом Јеванђељу, док се у осталим Јеванђелима помиње Вартоломеј. Заједно са апостолом Филипом и Филиповом сестром, дјевицом Маријамом - а неко вријеме и са светим Јованом Богословом проповиједао је Јеванђеље најприје у Азији, потом у Индији и, најзад, у Јерменији, гдје је и мученички страдао.
У хришћанској традицији помиње се да су ови апостоли у Јерапољу молитвом умртвили велику змију, коју су назнабошци у храму држали и обожавали, као и да су у истом том граду молитвом дали вид Стахију, који је четрдесет година био слијеп. Ту су многобошци устали против њих па Филипа и Вартоломеја распели на крст (Вартоломеја наопако).
Тада се догодио земљотрес, од кога су многи погинули. Пошто су мислили да је то Божија казна многи су дошли да скину апостоле са крстова, али Филип је већ преминуо, док је Вартоломеј био још жив. Послије тога Вартоломеј је отишао у Индију, гдје је проповиједао и Јеванђеље по Матеју превео на индијски језик. Затим је отишао у Јерменију.
Хришћани вјерују да је тамо исцијелио кћерку цареву од лудила, али да је завидљиви брат царев Астијаг ухватио Вартоломеја и распео на крст, па му онда кожу одрао и најзад главу одсјекао. Тијело његово хришћани су сахранили у оловни сандук. Многобошци су бацили сандук у море јер су хришћани тврдили да се над његовим моштима догађају многа чуда.
У хришћанској традицији помиње се да је вода донијела сандук до Липарских острва, гдје га је епископ Агатон, по откровењу у сну, дочекао и сахранио у храму. Потом су мошти овог апостола преношене у Беневенто па у Рим.