Српска православна црква и вјерници сутра обиљежавају Михољске задушнице које увијек падају у суботу.
На дан Михољских задушница ред је да се на гробље понесу двије ствари: кувано жито и цвијеће.
Kад је ријеч о цвијећу код нас је обичај да се за покојне жене узима цвијеће у розе, бијелој и црвеној боји, док за мушке покојнике највише носи црвено, бијело, жуто, наранџасто, али и плаво цвијеће.
Kупује се од љиљана, гербера, маргарита, ружа, хризантрма, па до кала, ириса или орхидеја.
У народу постоји вјеровање да је најбоље носити хризантеме пошто цвјетају крајем јесени и почетком зиме, имају симболику пролазности, жаљења и смрти, док кале и љиљани симболизују одлазак душе на други свијет, а ако је особа преминула млада, невиност.
Цвијеће на гробљу, генерално, треба да симболизује пролазност јер вене и суши се.
Већини људи је цвијеће ипак само украсни елемент којег носе на гробља како би гробови изгледали љепше, али има и оних којима је посјета гробу прилика за молитву за своје покојне. Тада чин стављања цвијећа и свијећа на гроб представља знак унутрашњег чина љубави према онима који леже у гробовима.
Тиме им показујемо да их љубимо, да мислимо на њих и да желимо њихово спасење.
Задушнице увијек падају у суботу јер је Исус Христос тај дан, уочи васкрсења, у недјељу, провео упокојен. То је дан када православни вјерници обилазе гробове најмилијих, дају помене и пале свијеће. Сјећајући се својих покојних предака, хришћански вјерници се на овај дан моле Богу за опрост гријехова и за своје претке.
Српска православна црква у току године обиљежава јесење или Михољске задушнице, затим љетње Духовске, прољећне уочи Великог поста и и зимске које се зову још и Митровске.
На Задушнице се у црквама служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе се обилазе гробови најближих, гдје се упали свијећа и чита молитва. Kо не може најмилијима да оде на гроб, свијећу запали у цркви, пише Стил Kурир.
Молитва за покојне
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вјечни, и све упокојене у побожности и вјери, и опрости им свако сагрјешење, хотимично и нехотимично, што сагријешише ријечју, или дјелом, или мишљу. И усели их у мјеста свијетла, у мјеста свјежине, у мјеста одмора, одакле одбјеже свака мука, жалост и уздисање,гдје гледање лица Твога весели све од вијека свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вјечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш,и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим,и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увијек и у вијекове вијекова.
