Православни хришћани сутра обиљежавају велике или зимске задушнице, а традиција налаже да неке послове данас обавезно урадимо. Сматра се да је веома важно да се на овај дан присјетимо наших упокојених вољених особа и упалимо им свијећу на гробном мјесту или у цркви ако није могуће отићи на гробље.
У спомен на суботу послије Распећа и Христов силазак у ад, црква је четири суботе у години посебно намијенила молитвама за душе умрлих, па су тако уочи месних поклада, пред Васкршњи (Часни) пост велике или зимске Задушнице.
Пред Свету Тројицу, педесети дан по Васкрсу су љетње или Духовске, док су уочи Михољдана (12. октобра) Михољске Задушнице. Пред празник посвећен Светом великомученику Димитрију - Митровдан (8. новембра) су Митровске или јесење Задушнице. Такође, посебан дан када треба посјетити гробове својих најмилијих Црква је одредила и Побусани понедјељак, осми дан од Васкрса.
У Србији је укоријењено много обичаја и вјеровања везаних за задушнице. Један од најважнијих свакако је обичај да се одмах ујутру изађу на гробље, на гроб донесу жито и вино и упале свијеће за покој душе умрле особе. Народ вјерује да свијеће које се пале за све ближње који су преминули представљају симбол свјетлости Христове којом обасјава душу сваког од њих.
Обичај је и да се на Задушнице дијели милостиња, па стога немојте тјерати просјаке који тог дана обилазе гробља да би добили мало хране. Ако су гробови ваших најмилијих далеко, свијећу за покој душе намијените и запалите у цркви.
