Васкршњи понедјељак је према византијском обреду први дан Свијетле недјеље, а аналогно према календару западних хришћана, други дан у седмици након Васкрса, будући да им је ускрсна недјеља први дан.
Врло је раширен и назив “Бијела недјеља”, јер спада у “трапаве седмице”, током којих се не посте ни сриједа ни петак. Ова седмица назива се и Томина недјеља, названа по апостолу Томи.
Васкрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени и Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак. Сва три дана вјерници се традиционално поздрављају са “Христос васкрсе” - “ваистину васкрсе” и тиме настављају да преносе радосну вијест о Христовом васкрсењу коју је мироносницама на Христовом гробу јавио анђео благовјесник Гаврило.
На Васкршњи понедјељак се настављају гозбе и весеља, наставља се хришћанска радост. То је заправо једна једина ствар, коју прави и искрени вјерници никако не би смјели да забораве да ураде на овај дан. Дакле, да наставе да се веселе и ту радост подијеле са најближима. Према народном вјеровању, они који се оглуше о ово једноставно “правило” пркосе Богу и Христосу и неће им ићи у животу “како треба”.То је вријеме када се окупља родбина и из удаљенијих крајева.
У многим мјестима у Србији се организују литије, укључујући и манастир Хиландар. Тамо, рано изјутра, по завршеној служби у храму, монаси излазе из манастирске порте, носећи црквене предмете, на челу са иконом Богородице Тројеручице.
Крећући се лаганим ходом у поворци, поју сво вријеме тропаре Богородици и обилазе мјеста: Крст цара Душана, спомен мјесто Богородици подигнуто на мјесту гдје је угинула мазга која је донијела икону Богородице Тројеручице из Јерусалима, костурницу гдје се чувају кости упокојених монаха, а онда се враћају у манастир и поново улазе у храм.
Што се тиче старих обичаја, у неким крајевима Војводине на данашњи дан момци који су за женидбу у пријеподневним сатима у фијакерима обилазе дјевојке у селу које су за удају. Са собом обично воде и тамбураше или сами свирају понеки инструмент, али обавезан детаљ је посуда са водом.
Када дођу код дјевојака, поливају их водом, односно, према народном вјеровању, спирају гријехе са њих и спремају да их ожене.
Што више воде потроше, то је већа шанса да су баш ту дјевојку одабрали за будућу супругу. Због овог обичаја васкршњи понедјељак зове се још и водени понедјељак, пише Стил.
