Уочи 28. јуна, празника Светог Вида, српски народ од давнина поштује дан и ноћ који му претходе - 27. јун - као вријеме моћних обичаја, снова, гатања и заштите.
У многим крајевима Србије, вјерује се да управо ноћ пред Видовдан „отвара очи“, да тада можемо наслутити будућност, призвати срећу, исцијелити очи - и духовно и тјелесно. Та ноћ, кажу стари, „није обична“ - то је ноћ када видиш оно што се не види.
Најважнији симбол овог дана јесте видовчица - биљка сићушног, али прелијепог црвеног цвијета (у неким крајевима и модрог), за коју се вјерује да има моћ да ојача вид и отвори унутрашње спознаје. Народна имена за њу су видић, видичњак, видова трава, видичица…
У Шумадији и другим крајевима постоји обичај да дјевојке у зору 27. јуна, прије него што сунце изађе, оду у природу и беру ову биљку.
Након брања, видовчица се потапа у воду и оставља да преноћи. Ујутру се том водом умивају сви укућани, уз вјеровање:
„Ко се овом водом умије, очи му никад неће замаглити.“
Како се припрема?
У земљану посуду сипа се свјежа бунарска или изворска вода. У њу се стави видовчица, гранчица босиљка и по жељи мало рузмарина. Оставља се на прозору или дворишту да преноћи под ведрим небом.
Како се користи?
Ујутру се сви укућани умивају редом - од најстаријег до најмлађег, а труднице посљедње, да би им порођај био лак.
Ова вода се такође може посипати по угловима куће и дворишту - за прочишћење и заштиту дома.
Молитва и бајалица пред спавање
У народном предању постоји молитва коју неудате дјевојке изговарају пред спавање, стављајући струк видове траве под јастук, вјерујући да ће им се у сну јавити суђени:
„Свети Виде невиђени, дођи драги, суђени, дођи ноћас у мој сан, дођи на мој први састанак.“
Ова бајалица се шапатом изговара без свједока, у тишини собе.
“Види, Видо, како плетем” - почетак ручних радова
Ујутру, након умивања, дјевојке и жене узимају конац, иглу или вретено и почињу да плету, везу или шију, говорећи:
„Види, Видо, како плетем! Видовчице, по богу сестрице - што очима ја видјела, то рукама и створила!“
Вјерује се да овим чином призивају вјештину, благостање и мир у будућем дому.
Изношење ствари да се 'провјетре'
У многим крајевима обичај налаже да се на дан пред Видовдан из куће изнесу:
све црвене ствари (мараме, каишеви, дијелови народне ношње) - да се „ослободе злих сила“
кесе с новцем - да „угледају свјетло“ и донесу финансијску плодност
папири, облигације, тапије - да се „провјетре“ и не изгуби вриједност
Чак се и старе слике и иконе износе да на сунцу „оснаже свјетлост“, јер се вјерује да оно што види сунце - не може да иструли, замрачи ни нестане.
Вече ћутања и унутрашњег смираја
Од заласка сунца 27. јуна, па до сванућа Видовдана, препоручује се пост, тишина и духовна сабраност. У многим домовима пали се једна свијећа, обично на прозору, и не гаси се до зоре.
Говори се тихо, не пјева се, не псује, не улази се у свађе. Народ вјерује да у то вријеме:
„Душе страдалника Косова шетају кроз ноћ и слушају срца живих.“
Пророчки снови - шта доносе и како их тумачити
Вјерује се да су снови ноћ уочи Видовдана пророчки. Људи који посте, ћуте и моле се имају највеће шансе да сањају оно што им је судбински намијењено.
Симбол у сну - Народно значење
Вода чиста вода - здравље и благодат; мутна - препреке
Птица ако слети на раме - стиже љубав
Дрен - дуг живот, снага
Босиљак - срећан брак, весеље у кући
Очи отворене - просветљење; затворене - нека истина вам измиче
Снови се не препричавају до краја Видовдана, јер се вјерује да ће се „расути и заборавити“.
Храна и пост
На дан пред Видовдан многи посте на води или уз веома скромну трпезу - без меса, млијека и масноће. Припрема се само једноставно јело, често од жита, проса, коприве или грашка.
Не пије се алкохол. Храна се дијели са сиромашнима и комшијама, уз изреку:
„Данас све очи гледају - и небеске и људске.“
Шта не треба радити дан пред Видовдан
Не треба косити, орати, сјећи дрва или галамити.
Не изговарају се тешке ријечи, посебно не на дјецу.
Не спаљују се траве ни ђубре - да се „не задими година“.
Не креће се на пут ако није неопходно - дан је за мир.
Заштита дома: босиљак и видовка
Вече пред Видовдан, узима се струк босиљка и видове траве, везују се црвеном вуницом и каче изнад улазних врата. Вјерује се да штите кућу од злих очију, болести и оговарања.
У неким мјестима, ако тада загрми, домаћин три пута изговори:
„Тресни, громе, па отјерај зло до Роме.“
Духовни смисао вечери пред Видовдан
Ова ноћ у народној свијести није само увертира у дан Косова, већ духовни праг године. Вјерује се да тада Бог „шапће“, а човјек може да га чује - ако умири срце.
То је ноћ у којој се не виче, не галами, не трчи, јер истина долази полако, тихо, с вјетром и росом. У таквој тишини, кажу, душа види оно што данима не успијева да сагледа.
Ноћ када се снови записују у небо
Дан пред Видовдан, према српском народном вјеровању, није само вријеме за бајалице и обичаје - то је духовни тренутак народа, вријеме када се гледа дубоко у себе, када се природа отвара, снови говоре, а биљке добијају моћ.
Ко поштује овај дан, вјерује се, добиће бистрину вида, чистоћу душе и путоказ за оно што долази.
(Она)
