Један од двојице харизматичних криминалаца умијешаних у отмицу због које је настао термин "Стокхолмски синдром" преминуо је у 78. години, саопштила је његова породица.
Кларк Олофсон, који је стекао свјетску славу 1973. године након отмице и пљачке банке у шведској пријестоници, преминуо је након дуге болести, саопштила је његова породица онлајн медију Дагенс ЕТЦ.
Током шестодневне опсаде, Олофсонови таоци су почели да саосјећају са њим и његовим саучесником, бранећи њихове поступке, док су истовремено постајали све непријатељскији према полицији напољу.
По овом инциденту названо је психолошко стање у којем жртве отмице развијају наклоност према својим отмичарима.
Шта је Стокхолмски синдром?
Злогласну опсаду банке покренуо је други човјек, Јан-Ерик Олсон. Након што је отео три жене и једног мушкарца за таоце, захтијевао је да се Олофсон - са којим се раније спријатељио у затвору - доведе у банку из затвора.
Шведске власти су пристале на његов захтјев, а Олофсон је ушао у банку, коју је окружила полиција.
Годинама касније, у интервјуу за лист Афтонбладет, тврдио је да је замољен да ради као доушник како би заштитио заробљенике у замјену за смањење казне, али је оптужио званичнике да не поштују споразум.
Олофсон је убиједио једну од талаца, Кристин Енмарк, да у име пљачкаша разговара телефоном са шведским премијером.
Молила је да јој се дозволи да напусти банку у аутомобилу за бјекство са отмичарима.
"Потпуно вјерујем Кларку и пљачкашу... Нису нам ништа урадили. Напротив, били су веома љубазни... Вјеровали или не, али ми смо се овдје заиста лијепо провели", рекла је она тада, пише ББЦ.
Током неколико телефонских позива, Енмарк је рекла да се плашила да ће полиција наудити њеним отмичарима и више пута је бранила њихове поступке.
"Обећао је да ће се побринути да ми се ништа не деси и одлучила сам да му вјерујем. Имала сам 23 године и плашила сам се за свој живот", написала је она у мемоарима.
Ситуација са таоцима окончана је послије шест дана када су полицајци провалили кроз кров и употријебили сузавац да савладају пар.
У почетку, таоци су одбијали да напусте своје отмичаре из страха да ће их полиција упуцати. Таоци су касније такође одбили да свједоче против Олофсона и Олсона.
Стручњаци од тада расправљају о томе да ли је Стокхолмски синдром заправо психијатријско стање, а неки тврде да је то одбрамбени механизам за суочавање са трауматским ситуацијама.
Термин је сковао шведски криминолог и психијатар Нилс Бејерот након опсаде како би објаснио наизглед ирационалну наклоност коју су неки заробљеници осјећали према својим отмичарима.
Теорија је доспјела до шире публике сљедеће године када су калифорнијску новинску насљедницу Пати Херст киднаповали револуционарни милитанти .
Говорећи у подкасту Sideways на ББЦ-ју 2021. године , Енмарк је одбацио концепт Стокхолмског синдрома.
"То је начин да се окриви жртва. Урадио сам шта сам могао да преживим", рекао је тада он.
Олофсон је био вишеструки преступник и већи дио свог живота је провео у затвору. Посљедњи пут је пуштен на слободу 2018. године након што је одслужио казну за кривично дјело везано за дрогу у Белгији.
Године 2022, глумац Бил Скарсгард га је глумио у Нетфликсовој драмској серији Кларк.
(Телеграф)
