Српска православна црква сутра, 9. августа по новом календару, прославља празник посвећен Светом великомученику Пантелејмону.
Вјерује се да су његове мошти, које се чувају у Хиландару, чудотворне као и његова икона. Међу Србима је изузетно поштован.
Свети великомученик Пантелејмон (на грчком значи пун самилости, свеосјећајан) родом је из Никомидије (данашњи град Измит у Турској), од оца незнабошца и мајке хришћанке.
Као младић, изучио је љекарске науке. Једнога слијепца, којег су љекари узалуд лијечили, он излијечи именом Христовим. Љекари га оптужише цару Максимијану, пред којим се он објави хришћанином и пред ким на исти начин као и слијепца излијечи једног одузетог човјека. Цар Светог Пантелејмона стави на муке, али Господ му се јављао неколико пута и исцјељивао га је. На крају, на губилишту, он клече на молитву. Џелат га удари мачем по врату, али мач се поломи. И није га могао посјећи док није завршио молитву и сам рекао да га посијеку.
Свети Пантелејмон је пострадао 304. године. Мошти су му чудотворне. Призива се у молитвама при водоосвећењу и јелеосвећењу.
Свети Пантелејмон сматра се већ скоро 2.000 година заштитником медицине и фармације.
На овај дан вјерује се да је добро кренути на пут јер је Пантелејмон био велики путник. Прича каже да овај светац управља вјетровима и да тако наставља своје путовање широм свијета.
