Православна црква и вjерници данас славе дан сjећања на једну светитељку из наших крајева – Преподобна мати Ангелина била је кћерка Ђорђа Аријанита Комнина, средњовијековног господара области Коњуха и Шкумбе, и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића.
Преподобна мати Ангелина, односно световног имена Ангелина Бранковић, још у најранијој младости стекла је велико образовање. Била је једна од жена у чијем се посједу налазила највећа оновремена библиотека на овим просторима чије трагове и данас чува манастир Крушедол.
За слијепог Стефана, изгнаног српског деспота, удала се новембра 1460. и до краја са њиме дијелила сву горчину живота како у Србији, тако и у изгнанству у Албанији и Италији. Своје синове Максима и Јована васпитала је у хришћанском духу.
Када јој се муж упокојио, замонашила се и посветила молитви и дијелима милосрђа, те оправљању и зидању цркава и манастира. Није прошло много, па је и обичан народ почео да је назива "Мајка Ангелина".
Ова светитељка је умрла 30. јула 1520. године, а њене чудотворне мошти почивају са моштима њеног супруга Стефана и синова Максима и Јована у манастиру Крушедолу.
Житије Преподобне Ангелине написано је врло рано – једно је сачувано у Минеју у рукопису из 16. вијека. Повод томе је њен тежак живот – надживјела је мужа, оба сина и кћерку Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа светог Стефана Слепог и два пута сина, и то у великој оскудици.
Молитва Преподобној мати Ангелини
"У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следила Господа Христа. Дјелима си учила презирати тело, жељећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, света Ангелино, радује се дух твој."
Служба преподобној Ангелини такође је рано састављена и налази се у сва три Србљака под 30. јулом, датумом њене смрти. Кроз цијелу Службу Ангелина се ословљава као мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена и блажена. Исказане су и њене хришћанске врлине – чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке.
Обичаји и вјеровања
Како је добар дио живота провела у биједи и тешком животу, селећи се и бјежећи, мати Ангелина данас се сматра заштитницом сиромашних и угњетаваних. Она све вјернике учи, а о томе свједочи и њен читав живот, да физичка биједа није важна докле год је срце испуњено.
Духовна биједа је много опаснија и зато, народ каже, да на њен дан свако у молитви треба да помене Преподобну мати Ангелину како би нам она помогла да живот доведемо у ред.
Вјерује се да Мати Ангелина нарочито штити жене које проживљавају живот сличан њеном – оних које страдају, жртвују се и пате, али не одустају од доброте и покушаја да за своју породицу учине најбоље. Народ каже да је такво страдање најбоље спознала Мати Ангелина и да због тога ни у најтежим тренуцима Српкиње нису саме, јер ова светитељка бдије над њима, пише Жена Блиц.
