Успостављање регистра добровољних давалаца матичних ћелија и оснивање Лабораторије за ХЛА типизацију ткива при Заводу за трансфузијску медицину нам треба како би било што више људи који ће моћи да причају о свом искуству о изљечењу, рекла је ово у нашем АТВ јутру Бранкица Раковић.
Раковићева је додала да ће Регистар донијети много више шанси свим обољелим да брже пронађу донора, да мање чекају и да лијечење краће траје.
"Свим пацијентима из Републике Српске то тражење донора од сада је била једна маратонска трка ако у својој околини немате сродног донора“, рекла је Раковићева.
Она је поручила да се радује свему што ће се десити вечерас.
"Надам се да ће ово бити прва фаза на путу до тачке која се зове да и тансплатацију матичних ћелија, због које сам ја морала да идем на ВМА у Београд, можемо да радимо овдје“, рекла је она.
Раковићева се осврнула и на своје лијечење.
"Трајало је предуго. Тај моменат са трансплатацијом матичних ћелија је трајао четири до пет мјесеци. Ја сам већину тог времена провела у болници у Београду одвојена од дјетета. Ти дани трају дуже него обично, окружени сте апаратима који пиште, иглама, доктори стално нешто провејравају и то је такво лијечење и таква процедура да мало причају са вама, ви јако мало знате о својој крви. Крв буде буквално на нули. Матичне ћелије служе томе да доведу крв на неки ниво да се нови живот може започети“, рекла је Раковићева.
Она је нагласила и да би пацијентима из Српске било много једноставније и лакше када би све процедуре могле да се ураде код нас. Како каже, пацијентима би много значило да могу своје најближе да виде макар кроз прозор, да знају да су ту.
Она је још додала и да је увјерена да у Универзитетском клиничком центру Републике Српске има довољно стручног и едукованог кадра како би ове процедуре могле да се изводе.
"Прво морамо да успоставимо регистар. То су дуготрајни процеси, физички напорни и емотивни за пацијента али су и велики изазов за све љекаре“, рекла је она.
Раковићева се осврнула на хуманитарну акцију "С љубављу храбрим срцима“ те поручила да је ово све било емотивно како за њу, тако и за Сандру и Катарину које су своје приче испричале у току акције.
