Говор главног имама исламске заједнице у Беранама, Хаџи Рахима Ефендије Муратовића над одром протојереја ставрофора Драгана Ристића на српском православном гробљу у Беранама, већ данима се дијели друштвеним мрежама, најчешће уз опис да овако изгледа када се на свијет гледа срцем и душом.
Посљедњем опроштају од вољеног, цијењеног и часног проте Драгана, како су га звали његови Беранци, присуствовао је велики број оних који су га вољели, пријатеља, породице, свештенства, грађана - свих оних које је његов одлазак са овог свијета у 55. години живота изненадио и растужио.
Над његовим одром, у уторак 27.2. на православном гробљу у Беранама, окупио се велики број свештеника, предвођени митрополитом црногорско-приморским Јоаникијем и епископом будимљанско-никшићки Методијем. Поред њих, говор је одржао и имам Муратовић, који се са протом Драганом дружио више од три деценије.
Управо су његове ријечи о љубави и пријатељству одушевиле, па и расплакале Балкан. Снимак његовог говора, дијели се на свим друштвеним мрежама уз опис “Опростио се човјек од човјека. Добар човјек о добром човјеку”, неки су од коментара.
“Поштовани митрополите, владико, свештенство. Поштовани грађани, Беранци, Беранке. Поштовани, нећу рећи обожаваоци, јер само се Бог обожава, али пријатељи нашега Драгана… Растанци су сви тешки, шаљемо неког у други град или у другу земљу, да живи неки бољи живот па плачемо. Ја када сам чуо за мога брата, тако могу слободно рећи, сузе су ми пошле. И само тада. Рекао сам 'не'. Не требају сузе ићи, вјерник не смије плакати, вјерник вјерује у други, бољи живот. Одвише је рекао уважени митрополит да је кратко живио. Да, али има и друга страна. Он је дуго живио. Не мјеримо живот по годинама, него ћемо га мјерити по дјелима. А овај човјек пред којим стојимо, наш брат, наш пријатељ, пуно је оставио иза себе. Прво, добру и честиту породицу. Затим, што бисмо ми муслимани рекли добра хаџема, а кад помену муслимани, овдје има муслимана много на овој сахрани и ми смо га једнако вољели исто као и ви хришћани. Он је био и наш пријатељ и друг. Како за мене кажу 'наш ефендија', тако су и муслимани за њега говорили 'Наш Драган свештеник.' То је оно за шта смо ја и он живјели, ја сам можда још који дан продужио да живим. Ја вјерујем код оволико свештенства да ће имати ко да настави његовим стопама.
Није ме срамота ако кажем да смо у тешким временима, када су ружни вјетрови дували, када је најлакше било бити нечовјек, а тешко бити човјек, ми смо били заједно. Посебно ми је овај човјек ушао у душу што је имао повјерења у мене. Кад му је било тешко, осим породици или пар вас, са мном је то дијелио, то се не смије заборавити. Исто и ја са њим. Сад да ме неко пита, какве је очи имао Драган, вјерујте ми да не знам. Али, какву је душу имао, то знам. Имао је душу као мало ко, имао је душу и срце невиног дјетета. Како то Адо на Фејсбуку написао 'Наизглед груб или крут', не знам тачно како.
Чим би човјек мало са њим стао, видио би да се у њему крије један невин дјечак пун љубави према сваком, увијек расположен, ко се налази у његовом друштву да му буде фино, ми смо се тако дружили. Смијали смо се, дружили, и мени је увијек било фино са њим и имам утисак да је и њему било са мном. То је само знак да смо живот на овоме свијету тако прихватили да живимо за овај дан. Опет реко', није ме срамота, нећу прихватити осим породице, да га је иком жао више него мени, нећу то прихватити нити могу. 31 годину ми смо заједно и често пута смо били заједно на разним пријемима, свечаностима, на кафу необавезну, и тако даље.
Зашто живимо? На крају крајева, за овај дан и да имамо шта понијети пред Господа. Драган има шта понијети са собом јер речено је да се жање оно што се посије. Овај свијет је кратак, на њему сијемо. И када се дијете послије девет мјесеци роди, оно плаче, ми се веселимо и радујемо се. И тако, сада ми плачемо, али његова се душа радује јер је она у џенету, односно, рају. Да бисмо то потврдили, требамо га се сјећати само по добру, осим тога по ничему другом се немамо сјећати Драгана, осим само по добру, а то је веома битно да га таквог памтимо и помињемо често“, рекао је имам Рахим Муратовић додајући како очекује да се са Драганом сретне поново у вјечном свијету.
Његов говор је изазвао велике емоције међу тужним збором, те је неколико пута прекидан сузама окупљених.
Вољени прота Драган иза себе је оставио супругу Сузану, кћерке Јовану, Гордану, Косару, Јелену, унука Матију, браћу Душка и Зорана, сестре Бранку и Светлану, бројне вјернике и пријатеље, преноси Блиц.
