Тринаестог дана септембра, по новом календару, Српска православна црква прославља дан посвећен Полагању појаса пресвете Богородице и Светим мученицима јасеновачким.
Полагање појаса пресвете Богородице
Највећа драгоцјеност Свете Горе која се чува у манастиру Ватопед је појас пресвете Богородице. Појас Богородице је данас подијељен у три дијела и представља једину драгоцјеност до данас сачувану из Богородичиног земаљског живота. Према предању, појас је од камиље длаке начинила сама Богородица. Послије њеног упокојења, током њеног вазнесења, појас је предат апостолу Томи. У првим вијековима хришћанства појас је чуван у Јерусалиму, а током четвртог вијека у Кападокији. У истом вијеку М. Теодосије је повратио појас у Јерусалим одакле га је његов син Аркадије пренио у Константинопољ. Тамо је у почетку био у храму Халкопратион (бакарни храм) да би касније доспио у цркву Влахернон од стране цара Леонта. У току владавине Леондија Софуа (886-912) пренијет је у палату гдје исцјељује болесну жену владареву по имену Зои. Зои је у знак захвалности Пресветој Богородици златним концем извезла цијели појас који је тако добио свој данашњи изглед.
У рукама српског кнеза Лазара
У 12. вијеку у годинама Мануила Првог Комнина званично је установљен празник Светог појаса док је раније слављен заједно са Покровом. Свети појас је био у Константинопољу до 12 вијека када је у поразу Исаковом од бугарског цара Асама украден и пренесен у Бугарску. Касније је доспио у руке Срба, кнез Лазар српски га је поклонио манастиру Ватопед заједно са великим комадом Часног Крста. Од тада се чува у олтару Саборног храма овог манастира.
У годинама турске владавине, манастирско братство је кренуло на путовања по Криту, Македонији, Тракији, у Константинопољ и Малу Азију да би посветили и подржали грчки народ и спасили га од зараза које су харале. Носећи са собом Свети појас дешавала су се многа чудеса и исцјељења.
Од мноштва се издвајају сљедећа:
Братија манастира Ватопед гостовала су у кући једног свештеника у Аину. Жена свештеникова кришом је том приликом узела један дио појаса. Када су се оци укрцали на брод иако је море било мирно нису могли да исплове. Чудећи се овоме, попадија је осјетила да је то због њеног сагрешења и вратила је оцима дио Светог појаса. Пошто је то учинила, брод је могао да исплови. Послије овог догађаја је направљена друга кутија у којој се чува дио који је попадија жељела да узме за себе.
За вријеме револуције 1821, послије молбе Крићана, оци су пренијели на Крит појас као помоћ народу. Међутим, док су се свештеници спремали за повратак ухапсили су их Турци и повели на погубљење. Свети појас је тада откупљен од стране енглеског конзула Доменика Сантонија. Са Крита је свети појас премјештен у Санторини у нову конзулову кућу. Вијест се пронијела по острву а епископ је обавијестио братство Ватопеда. Конзул је тражио велику суму новца, а народ је, иако напаћен, успио да сакупи тражени новац и тако је појас враћен у Ватопед. Међутим, оно што се десило у Аиноу са женом свештеника поновило се и конзуловој жени. Она је тајно од мужа одсјекла један дио Светог појаса што је учинило да је конзул ускоро изненада умро, а мајка и сестра су јој тешко обољели. Због тога је она 1839. године молила манастир да пошаљу представника и преузму дио Светог појаса који је остао код ње.
Свети појас је 1864. године пренесен у Константинопољ због колере која је косила становништво. Када се брод приближио луци колера је престала, а већ обољели су оздравили. Ово чудо је изазвало знатижељу султана па је пожелио да и сам цјелива Свети појас.
У периоду док је Свети појас био у Константинопољу један грчки становник из Галата затражио је да се пренесе у његову кућу јер му је син био тешко болестан. Када је појас стигао у његову кућу болесник је већ умро. Свештеници се нису препустили очају. Затражили су да виде мртваца, а када су на њега ставили свети појас он је оживио.
Свети појас је 1894. позван у мјесто Мадито у Малој Азији због најезде скакаваца који су уништили шуме и пољане. Када је брод на коме је био Свети појас стигао у луку небо је прекрио облак скакаваца који су почели да падају у море, па је брод једва усидрен. Становништво је гледајући ово чудо одушевљено појало “Господе помилуј”.
До наших дана Свети појас чини чуда, вјерује се, посебно код нероткиња. Њима се даје дио освештане траке на Светом појасу и оне уз помоћ вјере и молитве добијају милост од господа и пород.
Данас и Свети мученици јасеновачки
СПЦ данас обиљежава и Свете мученике јасеновачке. Више од седам стотина хиљада људи страдало је од усташке руке за вријеме Другог светског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно с овим мученицима Српска црква прославља и многе друге мученике пострадале у јамама у Пребиловцима, Јадовну, Ржанима и другим мјестима само Богу познатим.
