Уз много емоција и у такту чувене Билећанке бивши питомци Школе резервних официра ходали су касарном.
Миодраг увелико гази девету деценију, у Билећу је први пут дошао 1961 године. И данас се добро сјећа сваког брда око ове општине.
"Kо није служио школу у Билећи тај није ни служио војску. То је једна од најјачих школа пешадије која је била овдје. Нама је било тешком, можда се тада нисмо слагали али то је била војска", каже Миодраг Оровић из Подгорице.
На тринаесто окупљање Билећана дошло је неколико стотина људи из свих крајева бивше државе. Поново су стали у строј а сјећања су само навирала.
"Н: Кад вам неко каже билећка касарна шта је прва помисао? Помисао ма мој први долазак 6. априла 1984. године и оно мој преноћиште у спомен соби Моша Пијаде", каже Драган Ђукановић из Добоја.
"Н: Какав је осјећај када дођете у Билећу? С обзиром када сам одлазио из Билеће и рекао никад више тај осјећај не могу да опишем. Н: Шта је било најтеже? Боље ме питајте шта је било најлакше", каже Небојша Максимовић из Крушевца.
"Дивна су осјећања, навиру успомене, видимо се са бившим колегама питомцима из цијеле бивше Југославије", каже Насер Хоџа из Сјеверне Македоније.
Задовољни и организатори. Данас је приказан и филм о ШРОП-у. Билећке доживљаје није лако описати.
"Ево и сами можете примјетити да је ово нешто незаборавно у животу у човјеку. Имам 60 и нешто година и долазим сваке године", каже Велимир Ного, бивши старјешина ШРОП.
"Сам тај однос становника Билеће према касарни према питомцима је учинио нешто посебно и то Билећи даје посебну причу", каже Драган Вуловић, предсједник организационог одбора.
"Ја када идем негдје другдје а могу трасирати да идем кроз Билећу увијек планирам да прођем кроз Билећу", каже Шемсудин Хабибовић, предсједник ШРОП.
Школу резервних официра у Билећи завршило је око 50.000 питомаца. Школа и касарна много су значили овој општини. Из билећке касарне Бојан Носовић.
