Ја сам Зорица, имам 10 година и највише бих вољела да имам струју да могу да гледам цртани. Имала сам је као мала, али не сјећам се тога, поручила је ова утучена дјевојчица која дане проводи пазећи млађег брата Зорана (5).
У овој кући страве и ужаса одрастају још Верица (11), Милан (7) и Бранка (4). Струју немају већ шест година, купају се у кориту и, са родитељима Бранком и Драганом, дијеле свега три кревета. Црвени балони, који су закачени на плафон како би уљепшали суморну слику у дому породице Илијин, додатно појачавају осјећај неизмјерне туге.
– Нека нам дјеца никада нису ни имала струју, видјели су је само у комшилук кад оду. Много ми је жао због свега тога као њиховој мајци, али немамо могућности да им пружимо ишта боље. Хтјели смо украшавањем плафона да им бар мало уљепшамо предстојеће празнике и пружимо трачак свјетлости – пожалила се Драгана.
Једина свјетлост у њиховој кући у банатском селу Ново Милошево, нажалост, врло често су само сунчани зраци који допиру кроз шупљине на крову, док увече користе свијеће. Недостатак струје и купатила, између голих зидова и полупане столарије закрпљене ћебићима и картонима, указују на сву тежину живота са којима је суочено ових петоро малишана. Ипак, немогући услови не спречавају старије кћерке да буду успјешне у школи, преноси Српскаинфо.
– Зорица и ја смо одлични ђаци, обје волимо српски језик. Највише учимо кад смо у школи пошто овдје немамо гдје. Помажемо и мами и тати све што треба. Идемо у дућан и на пијацу, перемо суде. Најтеже је зими. Буде нам много хладно – испричала је најстарија Верица.
Тјескоба живота јасно се оцртава на лицима родитеља, док погледи дјеце указују на патњу коју не смије нити једно дијете на свијету да пролази. Отац Бранко нема стално запослење, па надничи гдје год може. Примају и скромну социјалну помоћ, а оброке добијају из народне кухиње. Неријетко морају и да се задуже да бар хљеб имају сваког дана у кући.
– Радим све послове од ране зоре, по читав дан. Чистим, музем краве, копам гдје шта треба… Бар нешто основно да им пружим, ево прије неки дан сам их водио на пљескавице. То је трећи пут да им то купим, не могу баш често. Нема увек посла. Најтеже ми је због кћерки јер ће ускоро ући у пубертет, па им веома тешко пада што немају купатило – рекао је Бранко, који је некада радио и на циглани, али је затворена.
О покућству које имају сувишно је трошити ријечи, све је дотрајало, распаднуто и старо. Чак им је календар на црном и влажном зиду из 2016. године!
Илијини немају гдје ни да држе храну док не ријеше проблем са струјом, па узимају само онолико колико могу да поједу. Некад, ако шта остане, чувају то у задњој соби гдје је још хладније. За крај разговора, упитали смо дјевојчице шта воле да раде и имају ли каквих жеља, објављено је на сајту хуманитарне организације Срби за Србе.
– Омиљена ми је свака играчка, али их немамо много, па се највише играмо са зечевима. Имамо и куце и маце. Највише бих вољела да једног дана добијем собу за сестру и мене – пожељела је Верица.
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи за породицу Илијин. Позивамо добре људе из цијелог свијета да нам се прикључе. Упалимо пламен наде и обезбиједимо овој напаћеној дјеци нормалне услове за живот!
